Prenosimo vam njenu kolumnu "Nekada su političari voleli umetnike".
"Nekada su vlasti volele umetnike, danas ih mrze kao mrskog neprijatelja i žele hitno iskoreniti. Bolje pozicionirani političari, više mrze umetnost i kulturu od onih na nižim pozicijama, zato se i sitna politička buranija napalila mrziti umetnike s visoka.
Bolji i poznatiji umetnici, vlastima su gori dušmani. Sami su za to krivi jer se prave pametni i slobodoumni, a to je pogubno za ovo društvo. Umetnost najviše mrze ministri kulture. Jedan je mrzeo eksplicitno književnost. Nova ministrica za kulturu mrzi umetnike iz Sarajeva, a voli sa sela. Nedavno se hvalila da je razvalila sarajevski kulturni krug. Aferim, to je mržnja!
Čujem nedavno da Sarajevo nema galerijski prostor i da je čuveni umetnik otišao da izlaže u Banjaluku. ”Collegium Artisticum” ima 2.000 metara izložbenog prostora, ali novom idealnom reorganizacijom ukinut je kustos, direktor i čistačica. Ukinuto je i ime. Sve ima ali nema ništa. Smrad iz zahoda je jedina nepobitna činjenica postojanja ovog slavnog kulturnog prostora.
Nekada su načelnici, predsednici, potpredsednici otkupljivali umetnička dela za svoje radne prostore i davali intervjue ispred njih. Ponosno. Danas političari ne ostavljaju gledaoce i posetioce u dilemi. Odmah se nacionalno i verski identifikuju. Postave iza leđa sliku, vez ili bakrorez koji predstavlja crkvu, džamiju, Gospu, lehvu, džezvu, gusle ili prigodnu zastavu neke od susednih država. Nekada su političari zaista voleli umjetnike i davali im čak i radne prostore, danas ih, kad ostare, izbacuju na ulicu iz stanova kao kiparku Anu Kovač. Ko joj je kriv što živi već 60 godina na poželjnoj lokaciji, a neko od gorenavedenih na selu. Vlast bi trebalo da uvede zamenu, ko se rodio i živeo u gradu dovoljno, neka živi na selu i obratno.
Ovih dana Ibro Spahić preduzima sumnjive radnje da Sarajevo kao prava prestonica kulture vrvi od izložbi, predstava, koncerata itd. On sam maršira noseći pobednički barjak “Sarajevske zime“ i gazeći do struka ovu našu močvaru, a za njim glumci, fotografi, muzičari, slikari, konceptualisti, pesnici, književnici...gaze. Kad jednog dana Ibri, poslednjem entuzijasti u ovom gradu i šire, dođe voda do grla, “sve će to, o mila moja, prekriti ružmarin, snjegovi i šaš“!"
Iako je ova kolumna objavljena pre nekoliko meseci, često se šeruje na društvenim mrežama.
