S kolena na koleno, stotinama godina, prenose se priče o čudotvornom uticaju ove vode na muškarce, na koje, kako kažu, deluje bolje od vijagre.
"Izvor se zove Poljanac, pošto se nalazi na mestu koje se zove Polje. Međutim, svi ga zovu izvor muške vode. Četrdesetih godina prošlog veka je ovaj izvor napajao sva seoska domaćinstva, jer tada nije bilo bunara. Nikada nije presušio, a za vreme Drugog svetskog rata oko njega je mesecima bilo dvadesetak porodica, koje su tada izbegle iz Gornjih Busnova", priča Radanović.
Dodaje da za muškom vodom vlada prava pomama.
"Ko god čuje kakva svojstva ima, dolazi i puni kanistere ", priča Radanović i u šali navodi da često i žene svraćaju da ponesu koju "litricu" kući da se nađe za supu ili sarmu.
Mnogi muškarci iz sela potvrdili su da ima nešto u njoj i da jedva čekaju da dođu kući kad je popiju.
Mnogima je, ističu, pomogla i da u poznijim godinama dobiju decu. Radanović ističe da se dešava i da neko kradom dođe do izvora, natoči vode i trči kući s flašama, plašeći se da ga neko ne primeti.
Busnovi su izuzetno bogati prirodnim izvorima vode, a nedaleko od Poljanca nalazi se izvor Ilidža. Nekada je tu, prema Radanovićevim rečima, bila prava banja.
Još u narodu žive priče o nekada nadaleko poznatom izvorištu lekovite vode na granici sela Busnovi i Krivaja kod Prijedora koje je narod nazivao Ilidža, a koje je okupljalo desetine ljudi sa raznim tegobama.
Do pre pola vijeka potkozarska Ilidža imala je redovne posetioce koji su tu dolazili zbog reumatskih problema i problema sa očima. Na ovom mestu tradicionalno se na Krstovdan održavao narodni zbor na kome se okupljalo više stotina meštana okolnih sela.
Neka im se nađe
U selu Busnovi ima mnogo izvora pitke i lekovite vode. Ipak, najveću slavu meštanima ovog prelepog sela donela je muška voda, o kojoj se priča nadaleko.
Mnogi koji dođu iz inostranstva dolaze na izvor, a potom vodu nose u zemlje iz kojih su došli. Kažu, za svaki slučaj, neka im se nađe.
(Blic/ Glas Srpske)
