Iz ove stranke su naveli da nikada neće prihvatiti nikakve ustavne reforme koje bi državu vodile u dalje podele, kao i da su moguće samo one reforme koje će reintegrisati BiH i voditi je u EU, i kojima će se obezbediti ravnopravnost svih naroda i građana na celoj teritoriji BiH.
U saopštenju SDA se još naglašava da su u procesu primene presude Evropskog suda za ljudska prava u Strasburu u predmetu "Sejdić-Finci", sve probosanske stranke iskazale iskrenu spremnost, da osim ispunjavanja uslova presude, povedu računa i o poziciji Hrvata kao najmanje brojnog konstitutivnog naroda pri izboru članova Predsedništva BiH.
"Međutim, HDZ BiH je uporno odbijao sva ponuđena rešenja kojima bi uticaj bosanskohercegovačkih Hrvata pri izboru člana Predsedništva bio osiguran bez dodatnih podela. I jučerašnji stavovi HNS-a su na tragu takve politike, politike nerealnih maksimalističkih zahteva koji potkopavaju ustavnu strukturu BiH uspostavljenu Dejtonskim mirovnim sporazumom", ocenila je SDA.
Ova stranka smatra da HDZ "očigledno ne želi ništa drugo osim podela, udaljavajući na taj način tu stranku od institucionalnih rešenja koja bi bila korisna i za hrvatski narod".
Lider HDZ BiH i predsednik HNS u BIH Dragan Čović rekao je juče u Mostaru da je krajnje vreme za reorganizaciju BiH, zagovarajući federalizaciju BiH, kao i obezbeđivanje institucionalne ravnopravnosti Hrvata u BiH, izmenama Izbornog zakona.
BiH ima obavezu da sprovede presudu Evropskog suda u slučaju "Sejdić-Finci", kako bi se i pripadnicima manjinskih naroda omogućilo kandidovanje za Predsedništvo BiH i Dom naroda parlamenta BiH.
HDZ BiH zahteva mehanizme u Izbornom zakonu BiH koji bi onemogućili da hrvatski član Predsedništva BiH bude izabran većinskim glasovima drugih naroda, pre svega glasovima Bošnjaka, kao što je to svojevremeno bio slučaj pri izboru Željka Komšića za člana Predsedništva BiH. ;
