Od predratnih 40-ak kuća, obnovljeno je njih 15-ak, no tu žive svega tri porodice.
"Trenutno je težak život, od 2003. godine kada su se kuće napravile do sada bilo je u nekoliko navrata razgovora sa predstavnicima opštine Novo Goražde oko problema sa strujom, međutim, nikad ništa nije realizovano. Razlog je, kažu, nedostatak novca. Na reci Prači su u poslednje vreme napravljene dve hidrocentrale, kroz selo prolazi dalekovod od Višegrada, znači višegradske centrale koja je ogromna. Oko sela su ogromni izvori električne energije, ali nema struje. To je žalosno danas. Ljudi u sekundi mogu poslati video, razgovarati sa Amerikom, a mi osnovne uslove za život nemamo. Vrednost ulaganja u ove centrale je sigurno u nekom obimu od 50 miliona maraka, a nema se sredstava za elektrifikaciju sela", kaže Adnan Kapo.
Stanovnici najčešće provode leto u Zemegresima, čiste imanja, bave se poljoprivredom i ubiru plodove rada.
"Ima ljudi koji bi ovde pokrenuli biznis, tovljene junadi, krave, mleko, mesto je pogodno za maline, ali potrebna je hladnjača, struja da se to mleko može sačuvati. Ovde sve što čovek donese može da se sačuva jedan dan, jer se pokvari. Mi gledamo tokom noći, oko nas je sve osvjetljeno kao u Las Vegasu, a mi sedimo u mraku, uz sveću ili fenjer, bez TV-a, a o internetu da ne govorimo", dodaje Kapo.
Neispunjenja obećanja da će struja konačno doći i u ovaj deo RS-a, i nebriga vlasti, povratnike su prisilili na novo raseljavanje.
"Ovdje sam se vratio 2006. godine. Sve je bilo uništeno, zapaljeno, izgorelo i zaraslo. Žena i ja smo ovde, i rodbina i prijatelji su mi pomagali da dovedemo u red, da posadim koju voćku, računajući da će doći struja i da će selo ponovo živeti kao što je nekad bilo. Pre rata je bilo 40 kuća i vikendica, a danas su ovde samo tri familije koje žive stalno. Silna struja ovuda prolazi, ove dve protočne male centrale, pa ima u Kaljanima jedna, pa u Mesićima, jer potencijal reke Prače je neverovatan. Pitao bih našu vlast, krenuvši od Dodika, Bosića, Izetbegovića, Radončića, je li ih je sramota da pola države na selima nema struje. U 21. veku kad je sve pokriveno internetom, mobilnim telefonima, signalima, ljudi idu na druge planete, a mi se pitamo hoćemo li imati struju ili nećemo", kaže Adem Vražalica.
Istina Adem je jedini u selu koji ima struju. To ga je koštalo dunum i po zemlje koju je dao za gradnju trafostanice a u zamenu dobio električnu energiju.
"Dalekovod ide preko moje zemlje, i kada se centrala pravila njima je bilo potrebno da se spoje s dalekovodom. Ja sam im ponudio komad zemlje da naprave trafostanicu u zamenu za struju. Svi bi se ovde vratili na svoju očevinu i dedovinu da ima struje", dodaje Adem.
Najveći apsurd je da su hidrocentrale koje proizvode ogromne količine energije u neposrednoj blizini povratničkih kuća.
"Zaplak'o bih kad vidim tu struju 500 metara od moje kuće, a ja je nemam, palim sveću i fenjer", kaže Kapo.
U uvom delu BiH na desetine povratničkih mesta još uvek su bez struje. Iz Opštine poručuju kako su projekti elektrifikacije skupi iako su neka mesta, poput sela Zemegresi, na samom izvoru hidropotencijala.
Kurir.rs/Klix.ba Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
