U proteklih 15 godina oštećenima je već isplaćeno 4,4 miliona konvertibilnih maraka (2.250.000 evra), a još su veća trenutna potraživanja u postupcima koji su u fazi rešavanja - 5.000.000 maraka (2.556.450 evra). I to je tek mali deo troškova koje država mora da isplati zbog nemara institucija.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu
Nezakonito pritvaranje, neosnovane optužbe, uzurpirana imovina, neisplaćena zarađena primanja, oteta devizna štednja, višedecenijski sudski sporovi ostavljeni u amanet - samo su deo iz "bogate riznice" razloga zbog kojih građani pravo i pravdu traže u Strazburu ostavljajući iza sebe gandijevsku borbu sa tamošnjim pravosudnim vetrenjačama.
Advokat Kadrija Kolić objašnjava kako to funkcioniše na primeru svog klijenta koji je nezakonito bio u pritvoru 11 meseci.
Kadrija Kolić: Odšteta je bila 3.200 maraka, ali ceo proces je koštao minimum stotinjak hiljada maraka
"Sud u Strazburu je prihvatio naš stav da je kršen član 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima i Ustavni sud BiH obavezan je da po odluci iz Strazbura obnovi postupak", priča on. Nematerijalna šteta koju BiH treba da isplati po toj odluci nije velika, oko 3.200 maraka, ali to je tek početak. Naime, Ustavni sud će tek u obnovljenoj presudi da "dodeli" tužiocu nematerijalnu nadoknadu za nezakonite pritvorske dane. To će biti najmanje nekoliko desetina hiljada maraka i opet nije konačan zbir troškova "grešnog" domaćeg pravosuđa samo u ovom slučaju.
"Kada se saberu radni sati sudija i saradnika, državu svaki taj proces sigurno košta minimum stotinjak hiljada maraka", nastavlja računicu Kolić.
Sud BiH
Tokom 15 godina međunarodne sudije u Strazburu usvojile su 56 apelacija građana BiH, a 49 su rešile u korist apelanata i naložile institucijama u BiH da isplate oko 4,4 miliona maraka. Među njima je su i odluke o uzurpiranim vojnim stanovima u Federaciji, teške i do 120.000 maraka poput predmeta "Đokić protiv BiH". A čeka još enormnih 677 slučajeva teških 5 miliona maraka. Proces obično traje četiri do sedam godina.
"Sama činjenica da neko mora da se obrati Sudu za ljudska prava govori o tome da mehanizmi zaštite u našem pravnom sistemu ili nisu dovoljni ili u praksi nisu efikasni", smatra profesor prava Goran Marković
Ali dok se zbog kršenja ljudskih prava tzv. finansijska davanja ipak ispoštuju, pa makar i posle "intervencije" iz Strazbura, ona sa predznakom "politička" ostaju nerešiva enigma. Najpoznatija presuda u slučaju “Sejdić i Finci poritv BiH” stara je skoro deceniju. A njena primena nije odmakla dalje od početka.
"I to je potencijalno opasna situacija za BiH. Mi smo mala zemlja koja dovodi u pitanje kredibilitet Suda za ljudska prava u Strazburu", kaže sudija Evropskog suda za ljudska prava Faris Vehabović.
Pitanje je i da li će iko ikada odgovarati zbog pogaženog kredibiliteta domaćih sudova zbog toga što zaneseni domaći "karijeristi" apelante po pravdu teraju u Strazbur, a sve ostale građane da njihove greške debelo plaćaju.
Kurir.rs/RTRS
Foto: Profimedia/Ilustracija
