Jednostavno, ima sve uslove za lep seoski život. Ipak, selo je napušteno, ljudi su se iselili još u Drugom svetskom ratu i niko ne želi da se vrati.
Razlog je, kažu lokalni stanovnici, “jak i veoma mističan”. Svim seljanima su umirala muška deca, samo muška, ženska deca su živela i starila normalno.
"Naš neki predak Aćim Turanjanin imao je petoro dece, dva sina su mu u Prisojanima umrla, a tri ćerke su normalno živele i kasnije se udale. Od tih ćerki naslednici žive u Trebinju, znači, bez ikakvih problema ženska deca su opstajala, a muška se kao razboljevala i umirala”, priča Dragan Turanjanin, poreklom iz sela Prisojani.
Ovo niko nije mogao da objasni. Kažu da je pre početka rata, devedesetih godina prošlog veka, ekipa stručnjaka počela istraživanja, ali nikada se nije saznalo do kojih se rezultata došlo. Rasprodavanje imanja je počelo još u 19. veku.
"Kad su krenule te priče teško se može znati, ali postoje određena predanja i priče. Ovde je nekad stanovala porodica Burek, muslimanske veroispovesti. Krajem 19. veka usled neke bolesti, ili nečega dugog, umrlo je osamnaest članova te porodice. Preživela je samo jedna žena, koja je to imanje kasnije rasprodala pravoslavnim porodicama Likićima, Toholjima i Turanjanima”, priča Rade Likić iz Trebinja.
Zbog ovih dešavanja ljudi su se raseljevali na sve strane sveta. Kažu da su se dvojica Ljubinjaca našla i u Turskoj. Tamo su upravo govorili o svom Ljubinju i o selu Prisojani.
"Ima priča da je neki naš musliman iz Ljubinja odselio početkom 20. veka u Tursku i upoznao nekog zemljaka koji ga je pitao odakle je. Kad je ovaj odgovorio da je iz Ljubinja i on je rekao da je iz istog kraja, ali da ga je oteralo to što majka ne može da odgoji muško dete pod Kovačicom, jer uvek duva hladan vetar”, kaže Rade Likić iz Trebinja.
Poslednji stanovnici Prisojana napustili su selo tokom Drugog svetskog rata.
Ta legenda, ili istina, naterala je ljude da krenu u neka druga mesta, ili jednostavno na drugu stranu polja.
"Poslednje što se zna je da je ovde živela porodica Bogdana Turanjanina. On je bio usvojeni sin Aćima i njegove supruge Koteške. Njega su ustaše ubile i bacile u jamu Panduricu zajedno sa komšijom Hakijom Šarićem, koji je živeo malo niže", zaključuje Rade.
Hladan vetar postoji i na nekim drugim mestima, pa se ljudi ne iseljavaju. Udari gromova na jednoj lokaciji ne utiču na zdravlje čoveka. Zašto su meštani Pristojana ostajali bez muškog potomstva nikome nije jasno, ali kako stvari stoje, tako će i ostati.
Kurir.rs/ Fokus.ba
Foto: Printscreen/ Youtube
NE PROPUSTITE
