Janjić se, u društvu planinara iz Foče, popeo na Zelenu glavu – najvišu tačku Prenja, koja se nalazi iznad njegovog rodnog sela Gornje Bijele u opštini Konjic.
Oslanjajući se na drveni štap uz maglu, vetar i kišu Janjić je na vrhu bio nakon više od dva časa pešačenja i penjanja uz klizave stene.
On je istakao da mu je najteži deo puta bila završna deonica koja se može savladati samo uz pomoć sajli.
“Rekao sam sebi, dok sam još živ moram se popeti na Zelenu glavu. Uspon je bio naporan. Bilo je magle, vetra, povremeno i kiše, ali želja sve pobeđuje. Na vrhu sam se potpisao i koliko sam mogao videti nema upisan niko mojih godina, svi su mnogo mlađi”, priča Janjić.
Prema njegovim rečima, posle rata, u kome je kao borac Vojske Republike Srpske ranjen u noge od potezne mine, nije planinario, ali je pre 12 godina postao strastveni lovac, pa je često boravio u prirodi.
“Bio sam pomalo umoran, pomalo su me trnci prolazili, pošto imam gelere u tabanima i listovima, ali je uspon prošao bez posledica”, ističe Janjić.
Za uspon na Prenj Janjić je imao je poseban motiv, a to je želja njegove supruge Stoje da joj donese vodu sa jednog od prenjskih izvora.
“Ova voda je posebna, nigde je nema takve da tako dobro okrijepi. Hrana koja se sprema sa ovom vodom je izuzetno ukusna”, rekao je Janjić, koji je pet i po decenija u braku sa suprugom Stojom.
Kurir.rs/Palelive.com/Srna Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
