Na samom ulazu u kamp, migranti su pitali jednu lokalnu reportersku ekipu da li su doktori. Pomoć je potrebna bebama, a muškarci su skidali obuću i pokazivali rane na nogama i žalili se na bolove, neki su imali alergije, osipe...
Šatorski kamp, improvizovan na livadi, na samoj granici između BiH i Hrvatske, postoji već dva i po meseca, otkako je Opština Velika Kladuša sve brojnije grupe migranata izmestila iz centra na ovu lokaciju. Bez adekvatnih sanitarnih čvorova, sa samo dve tuš i dve ve-ce kabine, od kojih je samo jedna u funkciji, jednim agregatom i reflektorima.
Tu je bio i red za ručak. Hranu, šatore, garderobu, obuću, lekove svakodnevno im donose građani i domaći i strani humanitarci.
"Nijedna državna institucija nije preuzela brigu", kaže Zehida Bihorac, jedna od glavnih inicijatora pružanja pomoći migrantima.
Ona je, inače, direktorka Prve osnovne škole Velika Kladuša, koja je s kolegama u školi pokrenula akciju za migrante „Jedan učenik - jedna konzerva“. Odziv građana je bio veliki te je, osim više od 2.000 konzervi, sakupljeno i mnogo odeće, obuće, higijenskih sredstava.
"Od tada počinje svakodnevno obilaženje kampa i po nekoliko puta na dan, kuvanje ručka, donošenje džakova sa odećom, obućom...", kaže.
Domaćim aktivistima pomogli su studenti volonteri iz Nemačke, koji su tu boravili sedam dana, da postave šatore u kampu. Dovedeni su i lekari bez granica, uključio se i nevladin sektor, ali najviše građani.
"Migranti koji su videli da je hrvatska granica čak na nekim mestima pojačana vojskom, sve više su postajali deprimirani. Osetimo da upadaju u beznađe. Ovde ima porodica sa šestoro i više dece, toliko sati pešače i vrate ih... Često se vrate pretučeni, oduzetog novca, pokidanih pasoša, razbijenih telefona. Obeshrabruje nas to što izgleda da ovome nema kraja", dodaje.
U redu onih koji čekaju medicinsku pomoć je 11-godišnja Zahra iz Iraka, koja u naručju drži bebu. To joj je sestra. U kampu je oko 40 male dece. Tu je i Edvin Hodžić, volonter koji ovde dolazi svaki dan i deli obroke i pokušava da razveseli dečicu.
"Ljudi imaju predrasude prema njima i žao mi je zbog toga. Zaboravljaju da smo i mi nekad bili poput njih", kaže Hodžić.
Pakistanci koji su boravili u jednom šatoru pozvali su novinare na ručak i tako pokazali koliko su spremni da podele s drugima čak i ono malo što imaju.
"Ovde sam s četvoro dece i mužem. Stigli smo preko Turske, Grčke, Albanije, Crne Gore i sad čekamo da idemo dalje. Dva meseca smo tu, strpljivi smo, ali sve manje je nade da ćemo otići dalje, a želimo u Nemačku", kaže Sirijka Hoda.
Mohsin je iz Maroka, ima 16 godina i ovde je sam. Kako je kazao, krenuo je u Francusku, jer mu je tamo porodica. Kao i ostali, i on je imao neugodna iskustva na hrvatskoj granici, žaleći se da su ga pretukli i oduzeli mu novac.
"Porodicu nemam, niti sam imao posao u svojoj zemlji. Jedino koga sam imao je jedan rođak s kojim sam krenuo preko Irana i Grčke, u kojoj smo dve godine bili u kampu, a potom smo došli u Albaniju. U Sarajevu smo bili mesec, u Bihaću dva. Pre mesec dana smo krenuli preko granice, ali moj rođak se utopio u reci na slovenačkoj granici. Sada sam potpuno sam i jedino me održava nada da ću stići do Italije, gde imam prijatelja", ispričao je Salman iz Pakistana.
Kako je najavljeno, migranti iz Doma penzionera u utorak će biti izmešteni na lokalitet Đačkog doma. Žene s decom biće izmešteni u hotel „Sedra”. Grad Bihać i dalje traži uključivanje državnih institucija u rešavanje problema s migrantima.
Ružna strana priče jeste da među migrantima ima i neodgovornih i opasnih pojedinaca. Mnogi su ovih dana u pokušaju da pređu u Hrvatsku okupirali naselje Izačić u blizini istoimenog graničnog prelaza. U noći s petka na subotu neki od migranata su naselju uhvaćeni u krađi dva automobila, a zabeleženi su i pokušaji provale u garaže i stambeni objekat.
Meštani su zbog straha za bezbednost za sutra najavili održavanje zbora građana kako bi pokušali da sagledaju situaciju i predlože rešenja.
Kurir.rs/Avaz.ba Foto: Avaz.ba
NE PROPUSTITE
