Naime, mada je gromoglasno najavljena masovna proizvodnja samohodnih haubica od 155 milimetara i objašnjeno da će najveći deo da se izvozi, a ostatak, kako je najavio Bakir Izetbegović aprila ove godine, služiti i za "ne daj bože", do sada je napravljena slovom i brojkom samo jedna i to - neispravna.
U istraživanju bosanskog portala Žurnal info, od cele masovne proizvodnje do sada je sklopljena samo jedna - neispravna haubica i to od rashodovanog kamiona kupljenog na Palama, ali i delova koji su u Bosnu uvezeni, a da u carinskim deklaracijama nije navedena prava namena.
Istovremeno, preduzeće BNT Novi Travnik, kome je poveren ovaj posao, nedavno je dovedeno u vezu sa prodajom municije Islamskoj državi.
Posao oko finansiranja haubica je sklopilo sa Đorđem Tešićem, jednim od najpoznatijih srpskih trgovaca oružjem koji je zbog svojih aktivnosti bio na crnoj listi UN, a posao nadzora proizvodnje nepostojećeg oružja poveren je Šabanu Rizviću, poslovnom premijeru aktuelnog premijera Federacije BiH, Fadila Novalića.
Aleksandar Radić ističe da ovakvi poduhvati unutar Federacije BiH predstavljaju realan bezbednosni izazov kako za BiH, tako i za region.
"Sve fabrike namenske u Federaciji imaju punu podršku države, ali i jako veliki uticaj stranke SDA. Otuda i preplitanje između ekonomskih ideja i nečega što dugoročno može da predstavlja bezbednosni izazov i za BiH i za region, jer pokušaj da se u Federaciji zaokruži proizvodnja pešadijskog naoružanja i municije kako bi se faktički unutar BiH namenska indrustrija učinila "samodovoljnom", zaključuje Radić.
Bosanski portal otkriva da je razvoj haubica započeo jula 2013. godine kada je potpisan i zvaničan ugovor između Atifa Rosića, u ime BNT-a i Đorđa Tešića, u ime of-šor kompanije Konsing.
Prema tvrdnjama sagovornika Žurnala infa, Tešić je u sledećih par godina uložio oko 250.000 evra, da bi početkom ove godine ugasio firmu registrovanu na Belizeu. Za vojnog analitičara Aleksandra Radića, "nevidljive bosanske haubice", nisu nikakvo iznenađenje.
"Čim su se videle prve fotografije te haubice bilo je jasno da je reč o improvizaciji i avanturizmu, a ne ozbiljnom poslovnom projektu. Bosanci su po svaku cenu, sasvim nerealno, hteli da urade nešto što odgovara srpskoj varijanti NORA B-52, i to nalik na pokušaje Jugoimport SDPR. Ali, ma koliko srpska namenska industrija ima manjkavosti, odliv kadrova i nedostastak kontinuiteta, ona je i dalje lider u regionu kada je reč o ispitivanju novog naoružanja i vojne opreme zahvaljujući Vojno-tehničkom institutu i Tehničko opitnom centru. U Bosni svega toga nema, već je ovo bio nerealan pokušaj", ističe Radić.
Kurir.rs/Vijesti-online
Foto: Profimedia/Screenshot/Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
