Između Kupresa i Livna obitava nekoliko stotina divljih konja koje uglavnom mogu videti svi oni koji se voze tim pravcem. Željko Krišto, član planinarsko-ekološkog društva Borova Glava o njima brine već duži niz godina. Ponekad ih je, kaže, teško pronaći.
"Od 10 minuta pa do dva sata potrage, zavisi, jer je ipak ovo nepraktičan teren kad se ide vozilom. Dobar deo bi trebalo prepešačiti, tako da treba dosta vremena da se nađu konji", otkriva Krišto.
Broj konja, iz godine u godinu, sve je veći, kaže Željko. Ima ih nešto više od 600, ali tačan broj znaće krajem meseca kada završava sezona ždrebljenja.
Izvorno to nisu divlji konji, nego su potomci pitomih konja koje su vlasnici 70-ih godina u jednoj od ekonomskih i političkih migracija pustili da slobodno žive u prirodi.
Od tada do danas uglavnom se okupljaju na ovom području, dok se zimi kriju od bure i leda.
"U zimskom periodu mi moramo dva puta dnevno da iziđemo na teren, da donesemo so. Tu su problemi, tada treba da ljude angažovati. 2012. godina je bila jako nezgodna, i zimski i letni period kada su bile velike suše. Prošle godine smo izgradili jedno pojilište, ove godine jedno i planiramo još jedno da izgradimo", kaže Krišto.
Budući da ovo područje nema reka i drugih izvora, konji se napajaju isključivo iz ta dva pojilišta, pa stoga u letnjem periodu često prelaze preko magistralnog puta, što predstavlja veliku opasnost po učesnike u saobraćaju. Saobraćajne nesreće su česte, a nastale štete dosad je plaćala opština.
Odluka o zaštiti divljih konja postojala je do decembra prošle godine kada je opština Livno tu odluku povukla do usvajanja nove. To je izazvalo probleme meštanima koji žive na području gde obitavaju konji, kao i vozačima, koji sada ne mogu da dobiju odštetu u slučaju sudara s konjima.
Odluka je povučena, jer su vozači tražili sve veće sume na ime naknade za štetu koju su naneli divlji konji.
"Imamo na državnom nivou Zakon o dobrobiti životinja koji treba primeniti na terenu i sačuvati ovo što imamo, jer neki ljudi ove konje smatraju problemom, a ja rešenjem, prvenstveno kao turističkom atrakcijom. Drugim delom bi se mogli angažovati ljudi koji bi se zaposlili da ih čuvaju", pojašnjava Krišto.
Godinama su turistima i putnicima zanimljiva atrakcija, veliki broj ljudi dolazi da ih vidi, fotografiše ili da im da hranu.
Kurir.rs/ N1
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
