Godine 1929. na levoj obali Crkvene, Banjaluka je vrvela od života i baš te godine dobila je jednu od najšarmantnijih, ali danas najzapuštenijih ulica.
Po svojoj veličini, verovatno je najmanja u gradu, ali po značaju, jedna od najvećih o čemu svedoči i naziv "Tržnička". Nekada centar zanatstva i trgovine, danas, valjda kao i zanatstvo, sve manje odoleva zubu vremena.
Nekada je predstavljala jezgo grada, srce njegovog trgovačkog života, a danas, 90 godina posle, banjalučka kaldrma, poslednja banjalučka kaldrma, predstavlja njegovo ruglo. Banjalučani kažu da tako nije trebalo biti.
"Meni je žao što su sve uništene. Kada sam išla u prvi razred, ceo tranzit je bio u kaldrmi. Trebalo je da ostave makar 100 metara", kaže jedna Banjalučanka.
U turističkoj organizaciji kažu da su ratovi i prirodne nepogode na Banjaluku ostavili trag, pa je svaka preostala kulturna materijalna vrednost dragocena, tako i kaldrma.
U Gradskoj upravi kažu da poslednja kaldrma i te kako ima turistički potencijal.
Međutim, veliki problem je što je zemljište na kojem se nalazi u najvećoj meri u privatnom vlasništvu, a njen otkup, kažu, bio bi skupa priča.
Nalenik Odeljenja za prostorno uređenje Banjaluke Slobodan Stanarević kaže da je Grad odlučio da 50 odsto ove kaldrme ostane na postojećoj trasi, na zemljištu koje je gradsko, a da se preostalih 50 odsto, izmesti iz privatne parcele i pređe na gradsku zemlju.
Očuvanje kaldrme obuhvaćeno je Nacrtom regulacionog plana centralnog gradskog područja kojim je planirana izgradnja nekoliko trgova i dodatnih zelenih površina. Ovim bi, nepravda, koja je učinjena neplanskom izgradnjom, trebalo da bude ispravljena, a pojedinim delovima grada vraćen oduzeti duh stare Banjaluke.
Kurir.rs/ RTRS
Foto: RTRS
NE PROPUSTITE
