U bazama Islamske države u Siriji trenutno se nalazi više od 58 žena iz Bosne i Hercegovine sa skoro 130 dece. Među njima je i Sara (pseudonim), takozvana ID udovica, jedna od mnogih žena čiji su muževi poginuli u Islamskoj državi, ostavljajući ih same sa malom decom. Ona i deca trenutno žive u logoru za izbeglice Islamske države "Roj" u severnoj Siriji, u nadi da će se vratiti u domovinu.
Sara je otišla iz Bosne u Siriju u martu 2015. godine sa svojim mužem, fundamentalistom koga je upoznala na internetu. Njena majka Lejla preklinjala je da ne ide. Ona je bila u prvim redovima tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, to jest u Bosni, i znala je kako ratna zona izgleda.
"Bila sam u šoku kada mi je pisala iz Sirije. Jedva sam došla k sebi da se udala, ali ovo je bilo nezamislivo", kaže ona.
Lejla, uznemirena zbog situacije u kojoj se nalazi njena ćerka, ne može da se obrati bosanskoj vladi za pomoć. Ali se zato povezala sa dve druge porodice, čije su ćerke i sestre u istom logoru. Zajedno se nadaju da će ubediti vladu da ih vrati u zemlju, zajedno sa njihovih devetoro dece.
Udovice žive u jednoj vrsti čistilišta, njihova nesigurna pozicija je rezultat komplikovanog pitanja šta je sa povratkom stranih boraca i njihovih porodica, koje su možda radikalizovane. Zvaničnici koriste kompleksnu situaciju kao taktiku odlaganja.
"Trebalo bi da budu iskreni i kažu: ne želimo ih natrag! Ili da mi daju papire, kako bih otišla u Siriju i vratila ćerku i unuke", kaže Lejla.
Iz Bosne i Hercegovine je oko 300 ljudi otišlo da se bori u Siriji i Iraku, čime su pri vrhu liste stranih plaćenika u Evropi. Regrutovani su sa mnogostrukih strana, uključujući ekstremističke propovednike, video kampanje i društvene mreže. Fenomen je takođe povezan sa bosanskom istorijom privlačenja stranih plaćenika. Tokom rata u Bosni, na strani muslimana borilo se između 1.800 i 3.000 stranaca, uglavnom iz Irana, Avganistana i arapskih zemalja.
Neki su ostali da propovedaju fundamentalizam i radikalna verovanja.
Najmanje 50 "stranih boraca" se vratilo iz Islamske države u Bosnu, prema navodima analitičara bezbednosti u Atlanskoj inicijativi Vladu Azinoviću.
"Svi povratnici su pod prismotrom, ali za sada ne predstavljaju pretnju", navodi on.
Bosna je preplavljena ekstremističkim propovednicima i džamijama od 2015. godine, što je dovelo većinu muslimanskih grupa u širu islamsku zajednicu. Ali, zemlja ne poseduje program deradikalizacije stranih boraca. Slučaj džihadističkih udovica je komplikovan, jer one tvrde da nisu zapravo učestvovale u borbi i zbog toga ne može da im se sudi.
Njihovi rođaci tvrde da su bile prinuđene da odu na ratom zahvaćene teritorije sa svojim muževima.
Ipak, u očima vlade, one predstavljaju potencijalnu pretnju, kao i njihova deca, koja su zvanično bez državljanstva. Bosanske vlasti zahtevaju DNK testiranje ove dece, pre odluke o davanju državljanstava.Alema Dolamić je jedna od onih koje imaju rođake među ID udovicama.
"Druge ljude je sramota da imaju veze sa Islamskom državom u porodici. Ali ne i ja", kaže ona.
Njena sestra Alina je takođe upoznala fundamentalističkog supruga preko intereneta. Godine 2014. se preselila sa njim u Beč, posle čega su naprasno emigrirali u Siriju. Kada joj je muž umro tokom borbe u leto 2017, Alina se preselila u posebnu kuću za udovice i samohrane majke.
Ona i još četiri žene su platile da ih prokrijumčare preko granice u Tursku, gde su se nadale da će stupiti u kontakt sa ambasadama svojih matičnih zemalja. Još jedna majka, Senija Muhamadavić, ima sličnu priču o svojoj ćerki Miji (31).
"Uopšte nismo bili religiozni. Iznenadili smo se kada se odjednom udala i počela da nosi nidžab, prestavši da priča sa muškim članovima porodice", kaže ona.
Mija je otišla u Siriju u aprilu 2015. godine, gde je posle nekoliko meseci ostala udovica. Dvaput se preudala u Siriji, što nije retko kod žena u njenoj poziciji.
" Vidim sličnosti među ovim devojkama. Sve ih je začarao internet, sve su bile mlade i lepe. Nisu bile svesne koliku grešku prave", dodaje Lejla.
Kurir.rs/Politico.eu
Foto printscreen YT
NE PROPUSTITE
