U slučaju Lane Bijedić nema ni ubice u lisicama, još manje ima motiva - zlog nauma zbog kog bi neka osoba ili više njih lišila života tinejdžerku ispred koje je ceo život.
Policija je pregledala reku pored Ljubuškog, okolinu mesta na kom je telo pronađeno, pregledala sate i sate snimaka nadzornih kamera, ali rezultat je jednostavno izostao. Građani se s pravom pitaju - ako nema motiva, ali ni ubice, da li je i njihova bezbednost dodatno ugrožena.
Posebna priča je Tužilaštvo Zapadnohercegovačkog kantona, koje rukovodi istragom. Tužioci su na početku bili neobično otvoreni prema medijima, da bi se posle desetak dana zatvorili od javnosti "zbog pogrešnih interpretacija i zlouporabe nezvaničnih razgovora od strane pojedinih medijskih kuća" i proglasili silenzio stampa. Kao da se ne radi o ozbiljnoj instituciji pravne države koja treba da reši još jedno misteriozno ubistvo u BiH.
Zanimljivo je da su tužioci iz ZHK u toj posljednjoj medijskoj objavi slučaj okarakterisali kao "pronalazak mrtvog tela Lane Bijedić". Možda je slučajno, ali se s pravom postavlja pitanje - gdje je nestalo ubistvo. I zar nisu baš oni utvrdili i kazali da je devojka ubijena udarcima u glavu, davljena, bačena u vodu...
U slučaju Lane Bijedić jasno je malo toga. Devojka je pre dve sedmice izašla iz svog stana u Mostaru, kazala majci da ide na kafu s prijateljicom, ali se zaputila u Čapljinu. Tamo je stigla autobusom i neobjašnjivo pešačila skoro osam kilometara, što su snimile bezbednosne kamere.
Šta se desilo od kružnog toka kod Zvirovića, gde je, kažu, poslednji put viđena, do mesta gde ju je mrtvu pronašao ribar, niko ne zna.
Kurir.rs/Klix.ba
NE PROPUSTITE
