Bogdan je u potresnoj poruci krajem decembra na Fejsbuku napisao da mu “ne čestitaju Novu godinu nego da umesto toga podele sliku njegovog sina Dragoljuba”.
Ovaj gimnazijalac, u vreme nestanka šesnaestogodišnjak, tog 21. decembra je oko 18 časova, na malom odmoru otišao sa nastave uz izgovor da ide u prodavnicu po slatkiš i da će se odmah vratiti.
U kabinetu geografije je ostavio školsku torbu i jaknu, ali do kraja nastave nije došao. U njegovoj školi su iste večeri alarmirali policiju, pozvali su i roditelje a istog dana pokrenuta je potraga.
Već nekoliko dana posle nestanka počele su da kruže glasine da je viđen na Savskom keju, graničnom prelazu, kao i u Banjaluci, a najčešće se pominjalo da je reč o samoubistvu u šta roditelji nisu želeli da poveruju.
Naprotiv, kažu da je bio pun života. Tada su rekli da u dubini duše osećaju da im je sin živ i da sumnjaju da se radi o otmici.
“Mislim da ga neko drži, mislim da ga neko trenutno iskorišćava za nešto. Mi smo neprekidno mislima sa njim i to se nama dojavljuje dolazi nam u mozak da njega neko drži, da za nekoga nešto radi, neko ga je prislio. Evo ja ih molim, pustite moje dete”, rekao je Bogdan Misimović.
”Nešto mi u duši govori da je dete živo i da to ne bi radilo sebi, ne vidim ga tako, možda nas treba i zove a ne čujemo ga”, izjavila je Mirjana Misimović.
4 godine kasnije, Misimovići i dalje ne znaju šta se dogodilo Dragoljubu, ali ne gube nadu.
"Verovali smo da će naš sin biti pronađen, da će se saznati gde je otišao, šta se dogodilo, zbog čega se nije vratio u školu. On je bio savestan, vredan i dobar učenik, dečak koji nije imao poroke, nije bio u lošem društvu, odan porodici, sestri, roditeljima", ispričali su roditelji.
Zima se uveliko spustila na selo Jablanicu ispod Prosare, gde živi porodica Misimović, zahvalna svakome ko se interesuje za njihovog sina i pomaže da saznaju bilo šta novo. Dragoljubovi školski drugovi, istog dana kada je prijavljen nestanak, ispričale su da je njegov mobilni telefon bio dostupan oko 18.45 ali se on nije javio. Kasnije je postao nedostupan, a pregledom video nadzora u gradu, posumnjalo se da je viđen u blizini Muzičke škole, na obali Save. Međutim, to nije potvrđeno kao ni pretpostavke da je prešao preko reke.
"Ne znamo više šta da radimo. Svaki dan nam je teži. Nas dvoje sa ćerkom Marijom i nekoliko prijatelja smo pretražili njive i šikare u Lijevče polju, zavirili u napuštene kuće i druge objekte, reke i kanale, sva sumnjiva mesta ali bez rezultata. Policija nas je više puta pozivala, inspektori dolazili, kontrolisali Dragoljubov kompjuter, poruke, sve što bi moglo navesti na trag ali ništa nije pomoglo da se slučaj rasvetli", ispričala je za Blic Dragoljubova majka.
Mirjana i Bogdan kažu da zvanične institucije još uvek, na njihovo čuđenje, nemaju pouzdanih informacija o Dragoljubu.
"To je strašno, neopisivo, ta neizvesnost nas razdire i ubija. Gde god sam saznao da ima promil nade, išao sam tamo. Bio sam u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Srbiji... prešao hiljade kilometara, rasprodao i potrošio gotovo sve što sam imao samo da bih pronašao Dragoljuba. Utehu smo pronašli u crkvi, u veri, u molitvi. Otac Gavrilo, upokojeni Iguman manastira Lepavina nam je u početku spasio dušu, pomogao da preživimo bol kojeg niko ne može razumeti – kaže Bogdan. On smatra da je prvih dana izostala šira akcija potrage, masovno traženje kao u mnogim ovakvim slučajevima", dodaje očajni otac.
U policiji su kratko rekli da je ovaj predmet i dalje aktivan, ali da nema novih saznanja.
Kurir.rs/Atvbl.com/Blic (Milan Pilipović)
Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
