Islamska revoluicija u Iranu, koju je iz Pariza vodio i usmeravao imam Homeini protiv režima šaha Reze Pahlavija, naišla je na oduševljenje kod muslimana sarajevskog kruga intelektualaca verske provenijencije koji se okupljao oko sarajevskog Tabačkog Mesdžida.
Godinu dana nakon proglašenja Islamske Republike Iran pripadnici ove skupine planiraju odlazak u ovu zemlju kako bi se na licu mesta upoznali i nadahnuli rezultatima i revolucionarnim potencijalom Homeinijeve vlasti i mogućnošću da se stekne naklonost Irana prema bosanskohercegovačkim i jugoslovenskim muslimanima.
Alija Izetbegović je krajem 70-ih i početkom 80-ih godina uspostavio bliske emotivne odnose sa Melikom Salihbegović, jednom od najprominentnijih intelektualki tog vremena. Salihbegovićeva je među prvim muslimanskim intelektualkama javno manifestovala svoj verski identitet, oblačenjem, transparentnim javnim delovanjem u promociji islamskih vrednosti. Priroda odnosa između nje i 20-ak godina starijeg Alije Izetbegovića jedna je od brojnih tabu tema unutar (mlado)muslimanske elite, čiji cilj može biti samo modeliranje i očuvanju kulta ličnosti, u koji se nikako nisu uklapali njegovi izleti izvan normi i zakonitosti tradicionalne muslimanske familije.
Njihova duhovna i emotivna veza je bila manje-više svima koji su ih znali poznata, a dvojica od njihovih prijatelja, hodže po vokaciji, su ih čak šerijatski venčali. Izetbegović je i dalje bio u građanskom braku sa svojom dugogodišnjom suprugom Halidom (iz ugledne partizanske familije Repovac) sa kojom je imao troje dece.
Melika Salihbegović se razvela od prvog supruga Ive Kneževića, poznatog javnog radnika koji je tokom rata kratko vrijeme bio ministar informiranja u Vladi BiH na čijem je čelu bio Haris Silajdžić. Knežević je pred kraj rata odselio u Kanadu gdje je preminuo.
Odlazak u Iran Melika Salihbegović i Alija Izetbegović planirali su tokom 1981. godine a u tom naumu im je tehnički i organizacijski pomagao Hosni Nusret, tadašnji dopisnik Iranske državne novinske agencije (IRNA) iz Beograda. Za iranskog novinara bile su zainteresirane tadašnje jugolovenske tajne službe, verujući da mu je novinarstvo pokriće za obaveštajni rad. Te su službe zabilježile i prosledile "gde treba" da su on i supruga u beogradskom stanu ugostili prijatelje iz Sarajeva.
Međutim, u poslednjem trenutku, neposredno pre polaska u Teheran, Alija odustaje od puta. Svojoj tadašnjoj partnerki i nesuđenoj suputnici, Meliki, objašnjava da hitno mora da se vrati nazad u Sarajevo kako bi obavio neke neizbežne i obaveze na poslu (Građevinskom preduzeću "Put"). Melika Salihbegović, međutim, ne odustaje, iako povređena Izetbegovićevom naprasnim odustajanjem, u Iran putuje sama.
Treba napomenuti, da se sve ovo dešava, početkom 80-ih u vreme kada tadašnja, postititovska SFR Jugoslavija ima uzorne diplomatske, ekonomske i kulturne veze sa Iranom sa kojim je delila članstvo i u Pokretu nesvrstanih. Po povratku u Sarajevo, koji je usledio ranije nego što su zajedno planirali, nije krila ogorčenje zbog onoga što joj je priuštio Izetbegović svojim odustajanjem od putovanja na njihovu zajedničku ekskurziju, ironično kazano njihov svojevrsni "medeni (polu)mesec".
Godinu dana kasnije 1983, grupa muslimanskih intelektualaca okupljena oko Alije Izetbegovića planira i dogovara zajedničku posetu Islamskoj Republici Iran. Ovoga puta tome se pristupa sa mnogo više opreza i organizacione ozbiljnosti i konsipiracije. Da bi se zaobišle jugoslovenske i bosanskohercegovačke tajne službe, putovanje se dogovaralo preko ambasade Irana u Beču.
Delegacija iz Sarajeva u kojoj su bili Alija Izetbegović, Omer Behmen, Ismet Kasumagić, Hasan Čengić, Mustafa Spahić i Edhem Bičakčić doputovala je u glavni grad Austrije i smjestili su se u stanu Teufika Velagića. U ambasadi Irana u Beču su im uručene avionske karte na relaciji Beč-Teheran, predstavljen program boravka i obećano da to putovanje neće biti registrirano u njihovim pasošima.
Međutim, putovanje se zakomplikovalo nakon što je Alija Izetbegović pred sam odlazak rekao da je sprečen da putuje zbog svadbe jednog od članova svoje familije. Kako je obećao ostatku grupe, Izetbegović će im se naknadno pridružiti u Teheranu. Po povratku u Sarajevo, on je svoje priajtelje i nesuđene suputnike koji su već doputovali u Iran obhavestio da putuje preko Turske, potom da je stigao u Abu Dabi, ali da nema načina da se prebaci u Teheran. Za sve to vrijeme, prema nekim od izvora, on uopštee nije napuštao svoj sarajevski stan.
Izetbegović je Iran posetio u proleće 1991. godine u funkciji predsedavajućeg Predsedništva BIH.
Kurir.rs / Slobodna Bosna, Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
