Slovenački državljanin (46) fosile je pokušao da prokrijumčari u kutijama za cipele. Neki stručnjaci već su potvrdili kako je krijumčar, u slučaju uspeha, njihovom preprodajom da zaradi i više od stotinu hiljada evra. Nakon svega, meštani se pitaju hoće li vlasnik Rudnika, tačnije Vlada Federacije BiH, konačno reagovati i istražiti ceo slučaj.
"Ovoga nema nigde, samo kod nas u Bosni i Hercegovini", kazuju u neverici meštani Skopaljske Gračanice nakon što se njihovo malo mesto na pola puta između Bugojna i Uskoplja našlo na naslovnicama regionalnih izdanja novina, a zbog slučaja krijumčarenja fosilnih ostataka praslonova, vodozemaca i dinosaurusa, prenosi Večernji list.
Dokazano je kako fosili praslonova i vodozemaca iz perioda srednjeg miocena imaju neprocenjivu vrednost i da su najverovatnije iskopani iz ugljenokopa Gračanica.
Voditelj Geološko-paleontološkog odeljenja Hrvatskog prirodoslovnog muzeja Dražen Japundžić kazao je kako su, nakon pregleda, potvrdili da je reč o “vrlo vrednoj, dragocenoj i za paleontologe fosilnoj građi od neprocenjive vrednosti, koju u svojoj karijeri još nije video pred sobom”.
Građa predstavlja ostatke fosilne faune iz geološkog razdoblja srednjeg miocena (pre oko 15 miliona godina), a najzastupljeniji su ostaci zuba i čeljusti fosilnih praslonova (Gomphotherium i Prodienotherium), nosoroga (Brachypotherium), svinja (Conohyus), dabrova, jelena, goveda itd. Paleontolozi su u građi razaznali i nekoliko primeraka fosilnih vodozemaca (Salamander).
Javna tajna
"Na temelju dosadašnjeg iskustva i literature možemo sigurno utvrditi kako su svi ti fosili s lokaliteta Gračanica iz Bugojna u BiH i da su tamo ukradeni s istraživačkoga lokaliteta. Ovo su ostaci gornje čeljusti i dva kutnjaka životinje iz roda praslonova. Primerci nisu očišćeni ni preparirani, tako da verovatno sadrže i druge fosilne vrste, koje se trenuno ne mogu determinisati. Ovo je vrlo vredna i bogata fosilna građa te će nam zasigurno dati nove naučne spoznaje o životu, klimi i okolini u pradavnoj Zemljinoj prošlosti na području središnje Evrope", rekao je Japundžić.
"Sva građa ide u naše prostorije. Građani to neće moći da pogledaju sigurno dok se ne razjasni poreklo i vrednost građe, prvo u političkoj saradnji s Ministarstvom RH i nadležnim policijama u BiH, a zatim i sa strane struke treba provesti čišćenje i prepariranje. Dosta je tu posla", kazao je.
Iako je za širu javnost ovo velika senzacija, javna je tajna kako se ta nelegalna iskopavanja nestručnih ljudi koji rade u ugljenokopu Gračanica vrše već celu deceniju i da na tome neko jako dobro zarađuje, prenosi Večernji list.
"Ma, ovo se radi dulje od deset godina, a u sve su uključeni pojedini zaposleni ugljenokopa, vozači, bageristi i njihovi nadležni šefovi, ali niko ništa ne preduzima. Za pojedine fosile znali su da dobijaju i po 1.500 KM (oko 760 evra) pa bi ih kasnije preprodavali", kazao je jedan od meštana Gračanice.
Inače, Rudnik ugljena Gračanica je u stopostotnom vlasništvu Vlade Federacije BiH i posluje u sastavu JP Elektroprivreda BiH. Zemlja oko rudnika uglavnom je u vlasništvu tamošnjih Hrvata, koji su se ranije bunili protiv lokalnih vlasti koje su tu nameravale izgraditi odlagalište otpada.
Za nevericu je da su fosili nosoroga, praslona, žirafe, stari od deset do petnaest miliona godina, s ovog područja, već celu deceniju bili izlagani javnosti na Sajmu minerala, kristala, fosila, poludragog i dragog kamenja u Kreševu.
Jedan od izlagača fosila na Sajmu u Kreševu bio je Enes Manović koji je izlagao fosile praslonova gomfoterija, dinoterija i dinoterja giganteuma, naglašavajući kako je imao brojne ponude za te pronalaske, ali da ih kani darovati Zemaljskom muzeju na čuvanje.
NE PROPUSTITE
Inače, na području Skopaljske Gračanice nađeno je dvadesetak vrsta životinja iz razdoblja srednjeg miocena. Područje Bosne i Hercegovine skriva velike istorijske tajne. Pre desetak godina mediji su pisali kako su na prostoru Tomislavgrada pronađeni ostaci praslona iz roda Gomphotherium i podrodova Tetralophodon punjabensis i Anancus arevensi, što je tada bilo senzacionalno otkriće.
Praslon iz roda Gomphotherium, pretpostavlja se, izumro je zbog dramatičnih klimatskih promena i jakih tektonskih pomeranja i poremećaja, zbog kojih su se izdigli masivi kao što su Alpi, Dinaridi i Karpati. U naučnim se krugovima pretpostavlja kako je praslon živeo oko Panonskog mora koje je prekrivalo celo današnje Balkansko poluostrvo i koje se postupno isušivalo i gubilo salinitet pa se na kraju pretvorilo u veliko jezero. Uz obale jezera živeli su tada srodnici praslonova dinoteriji hraneći se lišćem sa stabala. O tome svedoče ostaci zuba praslona, koji su pronađeni na nekoliko lokaliteta u Hrvatskoj.
Kurir.rs/Večernji list
NE PROPUSTITE
