Kako je objavljeno na društvenoj mreži Fejsbuk Dizdarević je vakcinu protiv korne primio u svom stanu.
Dizdarevića su kako je na Fejsbuku objavio Nijaz Skenderagić potpredsednik Saveza antifašista i boraca narodnooslobodilačkog rata BiH vkacinisali dr.sc. Admir Spahić i prof.dr. Aida Pilav.
" Danas je moj drug Raif Dizdarević primio vakcinu koju je s nestrpljenjem očekivao. A tek mu je 95 godina. Hvala mom drugu Dado Ademir Spahić i prof Aida Pilav na podršci", napisao je Skenderagić.
Ispod obajveljenih slika zaređale su se čestitike drugu Raifu na dugovečnosti i na tome što se vakcinisao protiv korone.
Raif Dizdarević uprkos krvavom raspadu države na čijem čelu je bio nikad nije mogao da preboli nestanak SFRJ. U svojim knjigama, a posebno u "Od smrti Tita do smrti Jugoslavije" opisao je poslednju deceniju političkog života SRJ i ličnosti koje su kumovale raspadu države, a koje je uspeo da nadživi.
Njegovi kritičari zamerali su mu da u radnoj biografiji nikad niej naveo koje je škole drug Raif završio iako je kao golobradi mladić 1943 otišao u Partizane. Govorili su za njega i da je najtrofejniji političar SFRJ, misli se pre svega na funkcije koje je obavljao: predsednik SFRJ i predsednik SR BiH, predsednik Savezne skupštine i Republičkog sindikata, ministar spoljnih poslova SFRJ i ambasador Jugoslavije.
Biografija Raifa Dizdarevića
Raif Dizdarević rođen je 9. decembra 1926. godine u Fojnici u Bosni i Hercegovini, učesnik je Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Bosne i Hercegovine.
Od 1945. godine radio je u organima bezbednosti, najpre Odeljenju za zaštitu naroda (OZNA), potom i Upravi državne bezbednosti (UDBA), a 1951. prelazi u diplomatsku službu FNR Jugoslavije. Najpre je radio u ambasadama u NR Bugarskoj (1951—1954), SSSR-u (1956—1959) i Čehoslovačkoj (1963—1967), a 1972. godine postaje pomoćnik Saveznog sekretara za inostrane poslove, Miloša Minića.
Od aprila 1978. do aprila 1982. godine obavljao je dužnost Predsednika Predsednišva SR BiH, a od 1982. do 1984. godine predsednika Skupštine SFRJ.
Godine 1984. postaje Savezni sekretar za inostrane poslove SFRJ i na toj funkciji ostaje do 1987. Potom je izabran za člana Predsedništva SFRJ, a od od 15. maja 1988. do 15. maja 1989. godine obavljao je funkciju Predsednika Predsedništva.
Kurir.rs/A.M.
NE PROPUSTITE
