"Ne postoje mere zaštite životne sredine. Otrovni teški metali, poput olova, žive i kadmijuma, nefiltrirani prodiru u zemljište i truju podzemne vode", rekao je Denis Žiško iz Centra za ekologiju i energetiku.
Pored toga, otrovni sumpor dioksid je prisutan u količinama koje su odavno zabranjene.
Tuzla nije usamljen slučaj. Naime, 18 termoelektrana na Zapadnom Balkanu zagađuju vazduh više od 221 termoelektrane u EU.
To je smrtna opasnost za ljude u okolnim selima.
"Deca od početka života imaju problema s disanjem", rekao je za DV predsednik Mesne zajednice Bukinje Goran Stojak, koji je zaključio da su ljudi u Tuzli žrtvovani zbog termoelektrane.
Organizacije za zaštitu životne sredine upozoravaju da je na hiljade ljudi umrlo u jugoistočnoj Evropi u poslednje tri godine od posledica zagađenja vazduha.
Termoelektranom Tuzla upravlja državna kompanija, ali ona ne instalira efikasne sisteme za odsumporavanje.
"To je prilično skup sistem, ulažete u nešto što vam se naplaćuje po konačnoj ceni", rekao je Halko Balavac, pomoćnik ministra energetike, rudarstva i industrije FBiH.
Vlasti kažu da sada ulažu u nove oblike energije, ali to ne donosi nikakvo olakšanje ljudima u okolnim područjima.
"Nažalost, naši političari su se dvoumili između profita i zdravlja stanovništva. Izabrali su profit", rekao je jedan od njih.
Bosna i Hercegovina do svoje prljave struje prodaje Evropskoj uniji. Ugovorom je ugovorila da će poštovati ekološke propise u proizvodnji struje, ali to ne čini.
Kritičari stoga pozivaju na finansijske sankcije EU.
"Smatramo da bi EU takse na CO2 trebalo da važe i za struju koja se uvozi sa Zapadnog Balkana", rekla je za DV Žoana Ćiuta iz neprofitne organizacije „Bankvoč Netvork”.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
NE PROPUSTITE
