Najnovije vesti

ZAŠTO EKS ŠEF BRITANSKE DIPLOMATIJE TRAŽI POVRATAK NATO U TUZLU I BRČKO Baza ORAO KLJUČ javnih i tajnih operacija ALIJANSE
Foto: EPA/WILL OLIVER, Profimedia

SINULA MU IDEJA

ZAŠTO EKS ŠEF BRITANSKE DIPLOMATIJE TRAŽI POVRATAK NATO U TUZLU I BRČKO Baza ORAO KLJUČ javnih i tajnih operacija ALIJANSE

Bosna i Hercegovina

Nekadašnji državni sekretar Velike Britanije i bivši lider Konzervativne partije Vilijam Hejg u autorskom tekstu za list ''The Times'' osvrnuo se na situaciju u BiH naglasivši kako tenzije mogu da gurnu celu Evropu u krizu.

Međutim, od celog njegovog autorskog teksta, najupečatljivije ostao je stav na neophodnost slanja NATO trupa u BiH.

-Male evropske vojne snage poznatije kao EUFOR trebalo bi da se pojačaju NATO trupama raspoređenim na strateški bitnim područjima kao što su Brčko i aerodrom u Tuzli. To zvuči dramatično, ali samo snaga i odlučnost će nas udaljiti od velikih nevolja. Kolaps u Avganistanu pokazuje šta se dešava kada Zapad izgubi pažnju. Ne može se dozvoliti da se isto desi unutar evropskog kontinenta. Zapad mora da pogleda u hladne oči Vladimira Putina i da se suoči sa njegovim taktikama. Balkan je ključno mesto za početak primene toga, zaključio je on.

Neko bi postavio pitanje zašto baš Brčko i Tuzla? Za mlađe koji su stasavali posle rata na prostoru BiH 1992-1995, ali i kasnije valja napomenuti da su upravo u ova dva grada od kojih je jedan "distrikt", a drugi se nalazi u Federaciji bile dve američke vojne baze.

Interesantno je da za vreme misije SFOR od 1997-2004 Britanci su imali bazu u Banjaluci, koju je na početku radi poverenja preselio general Majk Džekson, prvi komandant KFOR-a posle dolaska NATO na prostor Kosova i Metohije.

SFOR, Bosna, Tuzla
foto: Profimedia

Ovde ćemo malo da podsetimo na ove dve ključne baze NATO oko Srbije. Povod će biti tekst koji je autor ovih redova napisao daleke 2011. godine znači pre 10 godina o NATO bazama na Balkanu. Ovde ćemo prikazati deo priče koja se odnosi na Bosnu i zašto je baš Viljem Hejg ukazao na ove dve baze.

Za Bosnu i Hercegovinu, moglo bi se reći da je NATO pronašao izlaznu strategiju za svoj opstanak. Krvavi građanski rat, sukobljene tri strane, hiljade mrtvih i milioni raseljenih doveli su sve tri strane u pat poziciju. Hrvati i muslimani zahvaljujući podršci SAD i NATO doveli su do velike ofanzive u leto i jesen 1995. godine, što je ukazalo na potrebu da se i Amerika vojno angažuje u građanskom ratu. Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma 21. novembra 1995. godine odlučeno je da kao garant mira snage NATO budu staccionirane u BIH.

SFOR, Bosna, Tuzla
foto: Profimedia

Prvi kontingent od 20.000 vojnika, mahom američkih iz sastava IFOR, a kasnije i SFOR došli su u BiH početkom januara 1996 godine sa teškim naoružanjem i borbenim efektivama, koje su pokrenute iz američkih baza u Nemačkoj.

Početnih godina u sastavu IFOR-a našlo se više od 50.000 vojnika iz različitih država, koji su imali podršku avijacijskih jedinica stavioniranih po aerodromima u Italiji i brodovima, koji su plovili Jadranskim morem. Ovoliki broj vojnika zahtevao je potrebne smeštajne kapacitete. Za smeštaj vojnika korišćene su postojeće baze koje su preuzete od Vojske Republike Srpske ( VRS) i vojske Muslimansko-Hrvatske federacije. Daljom stabilizacijom prilika broj vojnika 2004, godine smanjen je na samo 6.000 vojnika. Amerikance u Bosni iz koje su se počeli povlačiti zamenile su snage Evropske Unije ( EU).

SFOR, Bosna, Tuzla
foto: Profimedia

Amerikanci su svoje vojne baze dolaskom u BiH formirali u bosanskoj Posavini i širem rejonu Tuzle. Razlog zašto su tamo formirane baze nalazio se zbog blizine autoputa u Hrvatskoj i bilizne mađarske granice odakle je dopremana hrana, voda i sve što je trebalo ovim jedinicama na terenu. Najveća američka baza bila je smeštena na aerodromu « Dubrave» kod Tuzle. Dubrave osim aerodroma na koji su sletali teški transportni avioni tipa C-130 « Herkules» i C-17 « Globmaster» pa čak i teški C-5 «Galaksi», bila je smeštena i operativna grupa « Orao» sa komandom, koja je pokrivala američki sektor. Baza je do zatvaranja sredinom 2006. godine bila pretvorena u pravu tvrđavu u kojoj su bile smeštene dve jake helikopterske eskadrile od kojih je jedna bila naoružna borbenim helikopterima AH-64A/D « Apač», a druga transportnim helikopterima UH-60 « Blekhok». Ova baza bila je ishodište za sve operacije SFOR-a , patroliranje i tajne operacije.

Amerikanci su osim Dubrava podigli još jednu manju bazu: « Mekgarven» kod Bratunca, kapaciteta 150 vojnika, koja je takođe zatvorena.

Ostale baze snaga SFOR u Bosni su bile smeštene u Mostaru gde su zonu držali Francuzi, Butmir gde su osnovu činili Nemci i Banjaluka gde je bila engleska zona uticaja. Prvobitno engleska komanda i sedište je bilo u Gornjem Vakufu, ali je ono na zahtev bosanskih Srba pomerena u Banjaluku zbog nacionalnog ključa i postojanja baza kod sva tri naroda.

Dolaskom snaga EUFOR-a u Bosnu stanje se bitno menja jer su sve američke baze ukinute dok su ostaljene baze u Banjaluci, Mostaru i Sarajevu, gde se nalazila komanda KFOR, koju je zamenio štab EUFOR. Manja baza kapaciteta do 300 ljudi postoji i kod Doboja, a nalazi se na prostoru nekadašnjeg vojnog skladišta.

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja