Nekadašnji državni sekretar Velike Britanije i bivši lider Konzervativne partije Vilijam Hejg u autorskom tekstu za list ''The Times'' osvrnuo se na situaciju u BiH naglasivši kako tenzije mogu da gurnu celu Evropu u krizu.
Međutim, od celog njegovog autorskog teksta, najupečatljivije ostao je stav na neophodnost slanja NATO trupa u BiH.
-Male evropske vojne snage poznatije kao EUFOR trebalo bi da se pojačaju NATO trupama raspoređenim na strateški bitnim područjima kao što su Brčko i aerodrom u Tuzli. To zvuči dramatično, ali samo snaga i odlučnost će nas udaljiti od velikih nevolja. Kolaps u Avganistanu pokazuje šta se dešava kada Zapad izgubi pažnju. Ne može se dozvoliti da se isto desi unutar evropskog kontinenta. Zapad mora da pogleda u hladne oči Vladimira Putina i da se suoči sa njegovim taktikama. Balkan je ključno mesto za početak primene toga, zaključio je on.
NE PROPUSTITE
Neko bi postavio pitanje zašto baš Brčko i Tuzla? Za mlađe koji su stasavali posle rata na prostoru BiH 1992-1995, ali i kasnije valja napomenuti da su upravo u ova dva grada od kojih je jedan "distrikt", a drugi se nalazi u Federaciji bile dve američke vojne baze.
Interesantno je da za vreme misije SFOR od 1997-2004 Britanci su imali bazu u Banjaluci, koju je na početku radi poverenja preselio general Majk Džekson, prvi komandant KFOR-a posle dolaska NATO na prostor Kosova i Metohije.
Ovde ćemo malo da podsetimo na ove dve ključne baze NATO oko Srbije. Povod će biti tekst koji je autor ovih redova napisao daleke 2011. godine znači pre 10 godina o NATO bazama na Balkanu. Ovde ćemo prikazati deo priče koja se odnosi na Bosnu i zašto je baš Viljem Hejg ukazao na ove dve baze.
Za Bosnu i Hercegovinu, moglo bi se reći da je NATO pronašao izlaznu strategiju za svoj opstanak. Krvavi građanski rat, sukobljene tri strane, hiljade mrtvih i milioni raseljenih doveli su sve tri strane u pat poziciju. Hrvati i muslimani zahvaljujući podršci SAD i NATO doveli su do velike ofanzive u leto i jesen 1995. godine, što je ukazalo na potrebu da se i Amerika vojno angažuje u građanskom ratu. Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma 21. novembra 1995. godine odlučeno je da kao garant mira snage NATO budu staccionirane u BIH.
Prvi kontingent od 20.000 vojnika, mahom američkih iz sastava IFOR, a kasnije i SFOR došli su u BiH početkom januara 1996 godine sa teškim naoružanjem i borbenim efektivama, koje su pokrenute iz američkih baza u Nemačkoj.
Početnih godina u sastavu IFOR-a našlo se više od 50.000 vojnika iz različitih država, koji su imali podršku avijacijskih jedinica stavioniranih po aerodromima u Italiji i brodovima, koji su plovili Jadranskim morem. Ovoliki broj vojnika zahtevao je potrebne smeštajne kapacitete. Za smeštaj vojnika korišćene su postojeće baze koje su preuzete od Vojske Republike Srpske ( VRS) i vojske Muslimansko-Hrvatske federacije. Daljom stabilizacijom prilika broj vojnika 2004, godine smanjen je na samo 6.000 vojnika. Amerikance u Bosni iz koje su se počeli povlačiti zamenile su snage Evropske Unije ( EU).
Amerikanci su svoje vojne baze dolaskom u BiH formirali u bosanskoj Posavini i širem rejonu Tuzle. Razlog zašto su tamo formirane baze nalazio se zbog blizine autoputa u Hrvatskoj i bilizne mađarske granice odakle je dopremana hrana, voda i sve što je trebalo ovim jedinicama na terenu. Najveća američka baza bila je smeštena na aerodromu « Dubrave» kod Tuzle. Dubrave osim aerodroma na koji su sletali teški transportni avioni tipa C-130 « Herkules» i C-17 « Globmaster» pa čak i teški C-5 «Galaksi», bila je smeštena i operativna grupa « Orao» sa komandom, koja je pokrivala američki sektor. Baza je do zatvaranja sredinom 2006. godine bila pretvorena u pravu tvrđavu u kojoj su bile smeštene dve jake helikopterske eskadrile od kojih je jedna bila naoružna borbenim helikopterima AH-64A/D « Apač», a druga transportnim helikopterima UH-60 « Blekhok». Ova baza bila je ishodište za sve operacije SFOR-a , patroliranje i tajne operacije.
Amerikanci su osim Dubrava podigli još jednu manju bazu: « Mekgarven» kod Bratunca, kapaciteta 150 vojnika, koja je takođe zatvorena.
Ostale baze snaga SFOR u Bosni su bile smeštene u Mostaru gde su zonu držali Francuzi, Butmir gde su osnovu činili Nemci i Banjaluka gde je bila engleska zona uticaja. Prvobitno engleska komanda i sedište je bilo u Gornjem Vakufu, ali je ono na zahtev bosanskih Srba pomerena u Banjaluku zbog nacionalnog ključa i postojanja baza kod sva tri naroda.
Dolaskom snaga EUFOR-a u Bosnu stanje se bitno menja jer su sve američke baze ukinute dok su ostaljene baze u Banjaluci, Mostaru i Sarajevu, gde se nalazila komanda KFOR, koju je zamenio štab EUFOR. Manja baza kapaciteta do 300 ljudi postoji i kod Doboja, a nalazi se na prostoru nekadašnjeg vojnog skladišta.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
