U svom tekstu "Ludilo nove tribalizacije", objavljenom u listu Velt, slovenački filozof Slavoj Žižek analizirao je situaciju u Bosni i Hercegovini i smestio je u širi, globalni kontekst.
Žižek podseća da aktuelna napetost koju izaziva Milorad Dodik svojim potezima koje on opravdava namerom da delom povrati, a delom ojača suverenitet Republike Srpske u odnosu na jedinstvenu i zajedničku državu Bosnu i Hercegovinu ne dolaze ni iz čega.
"Bosanski Srbi u tome nisu usamljeni – njihov secesionizam je deo šire inicijative koja ima za cilj da dovede proces raspada Jugoslavije do njegovog logičnog kraja (kako to rado nazivaju zagovornici odcepljenja)".
Tu je posebno važan i zanimljiv tzv. non-paper koji se pojavio ove godine, a čiji se autor ne zna. U njemu se zagovaraju nove granice u BiH s ciljem uspostavljanja velike Srbije, velike Hrvatske i ujedinjenja Kosova s Albanijom, prenosi Dojče vele Žižekovo pisanje.
Mala bosanska država koja bi preostala bi se lako mogla da se pretvori u "muslimansko-fundamentalističko ostrvo".
"Ono što je posebno zagonetno u vezi s tim non-paperom je činjenica da on odgovara skrivenoj želji mnogih ljudi ne samo na Balkanu, već u celoj Evropi", piše Žižek.
Da bi se razumela bosanska kriza potrebno je sagledati je u globalnoj dimenziji, uveren je Žižek.
"Ono što se dešava u Bosni ima dublje korene nego što je tendencija povratku jake nacionalne države kao reakcija na slepu ulicu globalizacije. Tu se pre radi o suprotnosti: to je primer postepenog nestajanja moderne nacionalne države", naveo je on.
"Ukoliko se Bosna raspadne iz toga neće proizaći tri nacionalne države, već nešto mnogo gore. Neće to biti 'normalne' države, koje garantuju jednakost svih svojih građana bez obzira na njihovu etničku ili religijsku pripadnost. One će se pre orijentisati po načelima plemenskih zajednica koje odlikuje neki specifičan način života, i koje se održavaju kroz isključivanje drugih načina života", naveo je Žižek.
Žižek ukazuje na to da se te tendencije vide čak i u Švedskoj, koja je dugo bila na glasu kao zemlja visoko razvijenog osećaja za život u zajednici. Tu su i brojni migranti imali svoje mesto ukoliko su hteli da se integrišu.
Međutim, u posljednje vreme sve su vidljivije pukotine u tom mitu o jedinstvenom društvu. U Hjallbou, predgrađu Geteborga gde u getima žive ljudi migrantskog porekla, vlast su preuzele bande koje se ne ustežu od upotrebe nasilja i otvoreno se suprotstavljaju državnom poretku.
"Ukoliko se proces getoizacije nastavi, nastaće veliki broj plemenskih zajednica", upozorava Žižek.
Ta perspektiva je realna i u Bosni i Hercegovini, smatra filozof.
"Ukoliko se Bosna raspadne – pa čak i ako to bude na miran način, pregovorima – zemlja će biti 'hjalbonizovana'. Vekovima je Bosna bila mesto fragilne koegzistencije tri religiji koje su se nerazdvojivo međusobno mešale. Njen raspad bi predstavljao stalnu pretnju da se ponovi ono što je već 1914. dovelo do Prvog svetskog rata. Zbog toga današnja Bosna stavlja nas pred alternativu koja važi za ceo globalizovani svet: ili mirna koegzistencija i zajednička borba protiv velikih opasnosti koje nam prete ili ludilo nove tribalizacije", zaključuje Žižek za Velt.
Kurir.rs/Dojče vele
NE PROPUSTITE
Bonus video:
