Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit govorio je za lokalni nemački medij Obernzen o aktuelnoj poziciji koju obavlja, ali i o političkoj i bezbednosnoj situaciji u Bosni i Hercegovini.
Obernzenn se bavio funkcijom koju Šmit trenutno obavlja u BiH i mogućnostima koje mu ta funkcija pruža. Međutim, nemački list navodi da, iako Šmit ima ovlašćenja koje se pružaju i do toga da može smeniti određene političare, situacija je znatno komplikovanija.
"Situacija se u poslednje vreme promenila, jer pojedini političari namerno krše Ustav, provociraju i njihova agresivna retorika produbljuje ionako komplikovan pravni sistem. Međutim, to ne znači da se situacija ne može dovesti pod kontrolu", rekao je Šmit.
Nakon toga, list se osvrnuo i na aktivnosti Milorada Dodika, koji je najavio povlačenje RS-a iz centralnog poreskog sistema, državnog pravosuđa i Oružanih snaga BiH.
"Da li će Šmit ići do ekstrema i smeniti Dodika? Ne isključuje ništa", navodi se.
"Kada je u pitanju mir u ovoj zemlji, to ima neposredan uticaj na susedne zemlje. Onda morate iskoristiti sve mogućnosti i po potrebi otvoriti ladicu", rekao je Schmidt.
Nakon toga, novinari su se osvrnuli i na sednicu Savet bezbednosti UN-a, kojoj Šmit nije prisustvovao, ali je njegov izveštaj pročitan. Na pitanje zašto je Rusija tražila zabranu obraćanja, visoki predstavnik ističe kako su stvari komplikovane.
"Sve je veoma komplikovano", rekao je Šmit ranije u smislu srpsko-ruskih veza i posledica po političku situaciju u regionu.
Takođe, Šmit je tokom intervjua napravio i paralelu između posla visokog predstavnika u BiH i ministra poljoprivrede, koji je obavljao tokom političke karijere u Nemačkoj.
"S obzirom na to da se radi o budućnosti zemlje, ovdje je reč o mnogo većoj stvari. Ovdje nije reč o oblastima kao što su prehrana, poljoprivreda i okolina, već pitanja pomirenja i raskida s ratnom prošlošću.
Na kraju intervjua osvrnuli su se i na zakon koji se odnosi na zabranu negiranja genocida i ratnih zločina, koji je doneo bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko. Novinari ističu kako je zakon uneo pometnju u jedan deo zemlje, ali Šmit je izrazio želju da Parlament BiH donese domaći zakon koji bi zamenio "Inzkov zakon".
"Parlament BiH trebao bi donijeti svoj zakon koji poštuje evropske i međunarodne standarde. Ako to uspe, Inckov zakon se može poništiti", rekao je Šmit.
Na pitanje da li vidi opasnost od rata u BiH u ovom trenutku, Šmit naglašava.
"Trenutna situacija je opasna i delikatna, ali ne vidim opasnost od rata kao 1992. godine. Međutim, slažem se da EU i NATO moraju poslati ohrabrujući signal i pružiti pažnju i svoje prisustvo u ovom delu regiona. Cilj uvek mora ostati isti - da se mladim i dobro obrazovanim ljudima ponudi profesionalna i privatna perspektiva u vlastitoj zemlji. Vladavina prava je takođe važan aspekt, ali promene na političkoj sceni moraju doći od stanovnika", zaključio je Šmit.
Kurir.rs/Klix.ba
NE PROPUSTITE
