Spomenko Gostić je rođen 15. avgusta 1978. godine u Doboju. Bio je najmlađi borac Vojske Republike Srpske koji se sa samo 14 godina pridružio ratu, a odlikovan je i Medaljom zasluga za narod.
Spomenko zbog izbijanja rata u Bosni i Hercegovini nije ni stigao da završi osnovnu školu koju je pohađao u Maglaju. Vrlo mlad je ostao bez oca, a 1992. godine, početkom rata, živeo je sa majkom Milenom u selu Jovići kod Maglaja.
Selo je bilo okruženo naseljima sa većinskim muslimanskim stanovništvom, pa se ubrzo našlo na prvoj liniji fronta. Na početku rata, tačnije u aprilu umrla mu je majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatiranju sela od strane takozvane Armije Republike Bosne i Hercegovine.
- Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde - govorio je Spomenko kada je dobio mogućnost da izađe iz ratnog užasa i svoj dečački život nastavi u Parizu.
Imao je 15 godina kada je dao život za Republiku Srpsku, a zauvek će se pamtiti njegove reči upućene saborcima uz koje je dočekao poslednje trenutke svog kratkog života. Na pitanje šta ima da im poruči hrabri dečak je rekao:
- Da se drže hrabro, da ne beže od linije, da se bore kako treba - kazao je heroj Spomenko.
Kao pripadnik Vojske RS, Spomenko Gostić je poginuo od granate 20. marta 1993. godine, nedaleko od svog sela Jovići, na planini Ozren.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
