Da život piše romane i ponekad slaže neverovatne scenarije za film pokazuje i priča sina i oca Farisa i Fahira Sake iz sela Dugandžić kod Olova.
Farisova borba sa opakom bolešću bubrega trajala je pune 22 godine. Majka je primetila da nešto nije u redu kad je imao svega četiri godine i odvela ga je kod lekara.
- Tada je počelo moje lečenje i moja borba za život - navodi Faris.
Tek 2008. godine biopsijom bubrega Farisu je ustanovljen proliferativno membranozni glomerulonefritis.
- Zdravstveno stanje počelo je da mi se pogoršava 2019, a u januaru 2021. lekari su me uputili na hemodijalizu. Preselio sam se u Sarajevo gde sam radio u kol centru jedne firme kako bi lakše odlazio na hemodijalize. Išao sam dve godine i sedam meseci tri puta sedmično po tri i po sata na hemodijalize. Nikad nijednu nisam preskočio - priseća se Faris.
Farisov otac Fahir (60) čvrsto je odlučio da svom sinu pomogne tako što će mu donirati bubreg pa su u junu 2022. godine otišli u Istanbul. Kako porodica Saka nije mogla sama da finansira odlazak i lečenje u Turskoj jer je Farisov otac stolar, a majka Ševala domaćica, pokrenut je apel za pomoć u BiH i inostranstvu i ubrzo su dobri ljudi prikupili novac za transplantaciju.
No sreća oca i sina kratko je trajala.
Pretrage u bolnici u Istanbulu, kojima se donori uobičajeno podvrgavaju pre transplantacije, pokazale su da Fahir ima karcinom na levom plućnom krilu. Zaključak turskih lekara bio je da transplantacija ne može da bude urađena dok se ne sanira Fahirov zdravstveni problem.
- Tada prikupljena sredstva, oko 60.000 KM, potrošena su na operaciju oca, njegovo lečenje, dodatne pretrage, hemoterapiju. Imao je tri hemoterapije od jula do oktobra 2022, a posle toga tri kontrole do juna 2023. godine kad su nam saopštili da je karcinom ugušen i da se nije povratio i da moj babo može da mi donira bubreg - govori Faris.
Ponovo je pokrenut apel za prikupljanje novca za transplantaciju pa je od juna do septembra prikupljeno 50.000 KM.
- Otac i ja mogli smo ponovo u Istanbul. Opet smo uradili sve potrebne pretrage i ovog puta se pokazalo da otac može biti donor. Transplantacija je uspešno urađena 10. oktobra. To je datum mog drugog rođendana jer sada mogu da maštam o životu, budućnosti, putovanjima i porodici koju želim da imam. I otac je hvala Bogu dobro. Rane nas malo bole, ali to je normalno. Proći će uskoro - govori Faris koji se još nalazi u Turskoj.
Navodi da je iz bolnice otpušten 16. oktobra, a da je u petak otišao na drugu kontrolu.
- Lekari trenutno prilagođavaju terapiju mom organizmu da ne bi prevelika doza lekova narušila ostale organe. Šta da vam kažem, presrećan sam, a i moj babo... Brojim svaku preskočenu dijalizu jer bubreg radi uredno, a nalazi su se poboljšali za 90 posto. Još je sve sveže, teško se krećem, otac bi mogao da ide kući, bolje se oseća od mene, ali neće da me ostavi. Čekam kada će mi lekari zakazati treću kontrolu, ako bude za mesec, želim ići u Bosnu, poželeo sam se majke, a i otac ća sa mnom - kaže Faris.
(Kurir.rs/Faktor)
NE PROPUSTITE
