Branislav Vučetić, svedok događaja u Srebrenici 1992. godine, kome su muslimani ubili svu porodicu, obratio se na mitingu "Srpska te zove" i ispričao kroz kakvu je golgotu prošao tih kobnih ratnih godina.
"Dolazim iz jednog sela Bjelovca koja je sedam kilometara od Bratunca, od Srebrenice samo sedamnaest. Šesnaestog. septembra 1992. godine izgubio sam prvo majku koja je ubijena sa još osam civila koji su se prevozili iz Bratunca ka selu. Ubijena je samo zato što je Srpkinja nikomu i nikad nije predstavljala pretnju. Živela je za svoju decu i porodicu i jedina krivica je bila to što je tog dana otišla da donese namirnice“, rekao je Vučetić.
Prema njegovim rečima, majku nisu stigli da oplaču niti da prihvate to da je nema, a došao je zlokobni datum 14. decembar 1992. godine.
"Tog dana vojnici slobodnog čoveka i za sud nevinog komandanta 28. divizije Nasera Orića napali su na selo Bjelovac. Zatekao sam se kod kuće, iako me je otac nakon majčine smrti poslao preko Drine sa namerom da me spasi od hordi zla. Nisam izbegao. U momentu napada na selo Bjelovac stradali su mi otac i brat Milenko koji je imao samo 17 godina“, rekao je Vučetić.
Dodao je da su dečaka od 17 godina ubili na kućnom pragu.
"Mene su, kad sam prešao kod komšinice u kuću, u toj kući još su bile ćerka Mire Filipović koja je imala samo 3 godine i beba koja je imala samo 7 meseci. Ubacili su nam bombu u kuću i od te bombe sam zadobio teške rane, 20 gelera u glavi. U trenutku su nam upali u kuću i uspeli su da nas zarobe“, ispričao je Vučetić.
Napomenuo je da je u toj svoj nesreći imali malo sreće i da je „jedan od vojnika spriječio klanje“.
"Ni danas nisam siguran da li su me više bolele rane na telu ili duši. U takvom stanju sam odveden u improvizovani muslimanski zatvor nedaleko od Srebrenice, u kojima je bilo neuslovno za stoku, a kamoli za ljude u kojima sam proveo skoro dva mjeseca. Tako ranjenog izrabljivali su nas psihičkim i fizičkim radom i ispitivanjima“, seća se Vučetić.
Istakao je da je razmenjen kao devetogodišnji dečak koji je zaboravio da čita i piše.
"Dobro znamo šta je gubitak i zato razumem bol drugih, ali isto tako želim i drugi da razumeju da se so ne sipa na žive rane. Nažalost, za sve ove godine naučio sam jedno, a to je da naše žrtve nema ko da oplakuje osim samih nas. Zato je važno da čuvamo našu Republiku Srpsku, jer je ona jedini garant da nećemo zaboraviti i da nikad, nikad nećemo ponoviti ove strahote“, zaključio je Vučetić.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
Bonus video:
