Žalbom se traži da Ustavni sud poništi odluku DIK-a o proglašenju zvaničnih rezultata.
U DF-u ocenjuju da su odlukom DIK-a povređena ljudska prava i slobode zajemčene Ustavom i medjunarodnim sporazumom i navode da se "ne može uspostaviti niti priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana na demokratskim izborima, u skladu sa zakonom".
Podnosioci žalbe u obrazloženju navode da "parlamentarni izbori 16. oktobra nisu održani u uslovima koji su omogućili slobodno izražavanje volje građana, u skladu sa zakonom" i u tom kontekstu navode hapšenje grupe od 20 državljana Srbije osumnjičenih za pripremanje terorističkih napada na izborni dan.
"Zloupotrebom Ustavnih ovlašćenja, kršenjem izborne ćutnje i kreiranjem atmosfere da iza pokušaja navodnog državnog udara stoji DF, specijalni tužilac, direktor Uprave policije i mediji su direktno uticali na rezultate izbora, i to u korist vladajuće Demokratske partije socijalista, a na štetu DF-a", navodi se u obrazloženju.
DF, kao ni čitava opozicija u Crnoj Gori, ne priznaje rezultate parlamentarnih izbora 16. oktobra i tražila je ranije od DIK-a da ne proglasi zvaničnim rezultate glasanja.
Prema tim rezultatima DPS je osvojila 36 od 81 mesta u Skupštini Crne Gore, DF 18, Koalicija Ključ devet, Demokrate osam, Bošnjačka stranka i Socijaldemokrate po dva mandata, Albanci odlučno i HGI po jedan, a Socijaldemokratska partija SDP četiri mandata.
