U žestokim borbama aprila 1942., koje su partizani vodili oko Nikšića s Italijanima i četnicima, na Kablenoj glavi, zahvaljujući izdaji, zarobili su dvoje prekaljenih partizanskih boraca.
Zahvaljujući kameri italijanskog majora Karla Ravniča u Nikšiću je ovekovečen herojski čin zarobljenog komesara čete nikšićkog odreda Čedomira Čupića zvanog Ljuba, koji se, prezirući smrt, u lice smeje četnicima i Italijanama sa strelišta.
Sproveden je u italijanski zatvor u Nikšiću gde je divljački mučen, ali bez efekta. Držao se herojski kao što se moglo i očekivati. Otišao je toliko daleko da svojoj porodici i rodbini pošalje poruku da im slučajno ne padne na pamet da mole za njegov život. Suđeno mu je javno, a on je to iskoristio i ne samo otvoreno govorio o kolaboraciji četnika sa okupatorom, nego se bavio i samim postupkom, napadao sudije, dokazivao legalnost i legitimnost svojih postupaka. Zbog toga je presuda doneta na brzinu, i on je sa grupom drugih boraca osuđen na smrt. Presudu je saslušao prkosno nasmejan, i to je ovekovečeno na ovoj fotografiji.
Streljan je od strane nikšićkih četnika 9. maja ispod Petrove Glavice, ali ne pre nego što je povikao: "Živela slavna komunistička partija!". Pričaju ljudi da je čak i na gubilištu bodrio lokalno stanovništvo i podsticao ga na borbu, da je ostao na nogama nakon prvog rafala da bi glasno najavio dolazak slobode.
Takozvani najstariji crnogorski pilot Tomo Kovačević o tim danima decenijama je kasnije pričao sledeće:"Živieo sam u Novosadskoj ulici, dobro se sećam dana kada su Ljuba iz zatvora koji se nalazio u dvorištu jedne kafane svezanog vodili kroz grad. Sećam se i toga dana, kada su ga odveli na strelište kod male crkve.Takođe sam prisustvovao i suđenju njemu i skojevki Joki Baletić. Sala Doma kulture u kojem je održano suđenje bila je dupke puna. Kada je Ljubu izrečena presuda, smrt streljanjem, šačica ljotićevaca u jednoj loži je zapljeskala. Ljubo se okrenuo sudu i prezrivo im dobacio: zaista prava presuda, desetina odobrava, a stotine ćute", rekao je.
A na strijeljanje je pošao kao na svadbu. Uspravan, ponosan i gord. U streljačkom stroju su bila petorica četnika. Sećam se da mu je prišao sveštenik, inače izbeglica iz Hercegovine, i da je Ljubo nogom udario u njegov pehar. Sećam se i kako je klicao partiji i Titu, na našem i engleskom jeziku i kako ga je četnički komandant nakon streljanja overio metkom iz svog revolvera. Najtužnije je bilo kad su ga položili u već pripremljenu grobnicu. Vladala je jeziva tišina. Čuo se samo zveket oružja. Okupator nije uplašio narod. Naprotiv, za sve nas Ljubo je toga dana postao legenda. Takav je i dan-danas."
Čedomir Čupić zvani Ljubo se rodio 1913. godine u Americi, u porodici iseljenika iz Crne Gore, od oca Save i majke Stane. Bio je jedno od desetoro dece. Živeli su između Severne i Južne Amerike dok se nisu vratili u otadžbinu, pravo u Nikšić, tridesetih godina. Tu je završio gimnaziju, a potom upisao Pravni fakultet u Beogradu. 1940. godine postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Tito ga je 10. jula 1953. godine predsedničkim ukazom odlikovao Ordenom narodnog heroja.
Kurir.rs/RTCG
Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Gašić zloutrebljava BIA za obračun za Vučićevim neistomišljenicima
