Milka Rnković (85) iz sela Starče iz Crne Gore tvrdi da naknadu za “invalidninu” može da podigne samo u banci.
Ona kaže da je prinuđena da deo “crkavice” potroši na taksi, ili da je neko drugi vozi do 35 kilometara udaljenog Kolašina kako bi u banci podigla novac, jer joj ga poštar više ne donosi.
“Za taksi dam mnogo, ode mi veliki deo tog primanja. Izgubim ceo dan, a kod kuće mi je sestričina od 53 godine o kojoj brinem ceo život i koja je u jako lošem zdrastvenom stanju. Od kraja prošle godine za tu 'crkavicu' od primanja moram do grada. Starost, a ni materijalna situacija, više mi ne dozvoljavaju da idem tako često do grada. Zbog toga nekad kod komšija pozajmim pare, pa idem svakog drugog ili trećeg meseca”.
Ona priča da da u Gornjoj Morači postoji pošta i da zna da penzije, socijale i ostala primanja donosi poštar.
Starica kaže da je “samo neko bez osećaja mogao da odredi da se invalidnine primaju u banci”.
“Mnogo bi mi značilo kada bi propisi bili drugačiji, pa da nemam ove dodatne troškove i napore koji su za mene bolesnu pregolemi. Kako oni koji donose propise ne razmisle na koji način ja da dođem do Kolašina? Nisam jedina u ovakoj situaciji, sigurna sam”.
Direktorica Centra za socijalni rad Mojkovac i Kolašin Sonja Damjanović pojasnila je Rnkovićeva nije korisnica invalidnine, već primanja po osnovu porodičnog smeštaja.
Ta vrsta primanja za razliku od drugih, kazala je ona, isplaćuje se isključivo preko banke.
“Tako je, između ostalog, i zbog sprečavanja zloupotreba, to jest onemugućavanja da primanje kasno stigne ili ga podigne neko drugo lice, što se ranije dešavalo. Mi novac oko 20. prebacujemo banci, uz spisak korisnika... S obzirom da se Rnkovićeva obratila i meni iznoseći zamerke na račun načina primanja naknade, objasnila sam joj sve. Takođe, shvatajući da je stara žena i da živi u udaljenom selu, objasnila sam da može neko drugo lice da ovlasti da sa njenog računa u banci podiže tu naknadu”, kazala je Damjanovićeva.
Kurir.rs/ Vijesti.me
Foto: Vijesti.me/ Dragana Šćepanović
NE PROPUSTITE
