Naime, da bi se obezbedilo napajanje budućeg auto-puta električnom energijom, potrebno je da se izgrade dve velike trafostanice na području Bioča i Mateševa, koje će biti povezane sa oko 15 kilometara dalekovoda, kao i određeni broj manjih trafostanica, a što sve skupa nije uključeno u ugovor o izgradnji sa kineskom kompanijom CRBC.
Ono što se u javnosti posebno problematizuje, jeste okolnost da se Vlada Crne Gore prilično neodgovorno upustila u realizaciju izgradnje prioritetne dionice auto-puta samo na osnovu idejnog rešenja, pa je trenutno svima jasno da će ukupni troškovi "projekta veka" biti mnogostruko veći.
Sama činjenica da uopšte ne postoji glavni projekat za auto-put već sada prilično otežava dinamiku ukupnog izvođenja radova, pa se komplikovanoj izgradnji dalekovodne mreže trenutno ne može ni pristupiti, jer je za taj posao potrebno izvršiti izmeštanje dalekovoda snage 220 kilovata na relaciji Podgorica-Albanija, dok će ukupan obim izmeštanja dalekovoda biti poznat tek posle definisanja konačnog položaja petlje kod Smokovca, koja je takođe za sada nepoznanica.
Bizarna činjenica da ne postoji finalni projekat za tako značajan i megalomanski poduhvat za malu zemlju poput Crne Gore ne samo da stvara haotičnu sliku onoga što rade donosioci odluka u Podgorici, već će po svemu sudeći svojevrsno ad hok upravljanje papreno koštati i crnogorske poreske obveznike.
Na to upozorava i dugogodišnji predavač na Građevinskom fakultetu u Podgorici prof. dr Jelisava Kalezić, koja takođe upozorava da u ovakvim slučajevima "idejni projekat nije dovoljno precizan nivo projektne dokumentacije", što je "sasvim dobro poznato svim referentnim inženjerima i ozbiljnim investitorima".
Profesorka Jelisava Kalezić u razgovoru za Sputnjik podseća da se upravo iz tih razloga kao bivši poslanik u Skupštini Crne Gore javno protivila izgradnji auto-puta pod sadašnjim uslovima.
"Protivila sam se izgradnji takođe i zbog propuštenog vremena za početak. Po mom mišljenju, period od 2002. do 2005. godine bio je pravo vreme za počinjanje tog posla. Tada je dug države bio trostruko manji nego 2015. godine kada je potpisan ugovor o zajmu i izgradnji prve deonice", precizira naša sagovornica.
Ona takođe podseća da je nakon raskida ugovora sa hrvatskim konzorcijumom "Konstruktor" bilo sasvim dovoljno vremena da se u periodu od 2009. do 2014. godine uradi glavni projekat, pri čemu je "ugovaranje na osnovu idejnog projekta uvijek nepogodno za samog investitora", što je u ovom slučaju država Crna Gora.
"Crna Gora se nije uopšte ozbiljno pripremila za "posao veka", jer da jeste ugrađivao bi se cement proizveden u Crnoj Gori, armaturno gvožđe proizvedeno u Crnoj Gori, komponente za asfaltnu prekrivku proizvedene u Crnoj Gori, a takođe i moguća proizvodnja dela elektronike potrebne za naplatne rampe, mjerne punktove i dr. Ovako se uvozi praktično kompletan auto-put, a ugrađuje se samo kameni agregat iz Crne Gore", podseća Kalezićeva.
Kurir.rs/Sputnjik
Foto: Prodfimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Paja i Jare ovo nikada ne bi uradili!
