"Zbog međunarodnih obaveza funkcionera zaduženih za pisanje teksta izmena, očekujemo da ćemo konačan predlog dostaviti skupštini do kraja meseca. Nakon toga bi trebalo da bude razmatran na Ustavnom odboru”, kazao je sagovornik Vijesti iz Demokratskog fronta.
Predsedništvo DF je početkom septembra najavilo da će Skupštini dostaviti zahtev za izmjenu Ustava Crne Gore kojima bi se, između ostalog, poboljšao status Srba i izmenio način izbora sudija i tužilaca. Deo stručne javnosti kritikovao je najave čelnika Fronta, navodeći da se proces izmena Ustava ne počinje u izbornim godinama i bez određenog obima i karaktera promena.
U radnoj verziji predloga koji će biti dostavljen Skupštini, između ostalog, predviđa se uređenje pitanja državnih simbola, jezika i pisma, predlaganja zakona, ali i izbora nosilaca najviših funkcija u pravosuđu. Navodi se da bi izmene Ustava doprinele pomirenju u Crnoj Gori i obezbedile nezavisnost pravosuđa. Predlogom izmena Ustava traži se, pored državne, uvođenje trobojke kao narodne zastave koja "ima utemeljenje u istoriji i tradiciji Crne Gore".
Front će tražiti i da se Ustav dopuni članom kojim će biti predviđeno da službeni jezik u Crnoj Gori bude jezik koji govori najveći broj građana prema rezulatima popisa stanovništva. Prema poslednjem popisu stanovništva u Crnoj Gori, održanom 2011. godine, 43 odsto građana izjasnilo se da govori srpskim jezikom, dok crnogorskim govori 36 odsto.
Prema Ustavu, crnogorski je službeni jezik, dok srpski ima status jezika u službenoj upotrebi.
DF će tražiti da Ustavom bude predviđeno da pravo predlaganja ima najmanje šest hiljada građana sa biračkim pravom, a ne samo Vlada i poslanici. Oni će zahtevati da se ukine ustavna odredba prema kojoj građani mogu predlagati zakone samo preko poslanika. U radnoj verziji izmena Ustava predlaže se i da parlament dvotrećinskom većinom bira članove Sudskog saveta, vrhovnog državnog tužioca (VDT), predsednika Vrhovnog suda i Zaštitnika ljudskih prava i sloboda.
Članom 155 Ustava predviđeno je da zahtev za izmene Ustava može da podnese predsednik države, vlada ili najmanje 25 poslanika u Skupštini. To znači da će za predlog izmena Ustava poslanički klub koji ima 17 predstavnika u parlamentu morati da traži potpise najmanje osam opozicionih poslanika.
Skupština bi za izmene Ustava morala da obezbedi dvotrećinsku većinu, a za pojedine odredbe potrebno je da se na referendumu za promjenu izjasni najmanje tri petine svih birača. 25 poslanika mora da potpiše predlog izmena Ustava da bi se o njima raspravljalo u parlamentu. Da bi ustavne promene bile usvojene, mora da ih podrži najmanje dve trećine poslanika, dok je za neke potrebna tropetinska podrška na referendumu.
Ustav Crne Gore poslednji put je menjan 2013. godine, kada je uvedena obaveza da se državni tužilac i sudije Ustavnog suda biraju dvotrećinskom većinom u parlamentu, a ako takve većine ne bude, u drugom krugu biće potrebna podrška tri petine poslanika. Nakon pripreme izmena, koje su trajale gotovo dve godine, za predlog vlade glasalo je 59 poslanika tadašnje vladajuće koalicije, SNP i Pozitivne Crne Gore.
Kurir.rs/Vijesti.me
NE PROPUSTITE
