"U pravoslavnom svetu izdvaja se jedna svetinja za koju su sve ostale vezane. Ako jedna svetinja može da se poistoveti sa Crkvom to je u prošlosti bila, a, na neki način, je i sada, Sveta Sofija u Carigradu. Za tu svetinju vezani su svi hrišćani. Ona je bila glavna svetinja u vreme nepodeljenog hrišćanstva, veličanstvena. Suvišno je govoriti o tome koliko ona znači za nas hrišćane i za ceo civilizovani svet u istorijskom, posebno u umetničkom i teološkom smislu", rekao je episkop Joanikije, objavljeno je na sajtu eparhije.
Dodao je da je Sveta Sofija simbol svih stradajućih svetinja, ali su svi pravoslavni narodi vezani za taj sveti hram.
"Ne treba zaboraviti, kada je veliki ruski knez Vladimir poslao svoje izaslanike da vidi kakve su vere u svetu, pa da mu podnesu izveštaj da bi i ruski narod znao da se opredeli za neku od monoteističkih religija, da su ti njegovi izaslanici, došavši u Konstantinopolj i ušavši u Svetu Sofiju na bogosluženje, bili zadivljeni do te mere da su govorili: Nismo znali da li prisustvujemo službi na zemlji ili već na nebu", rekao je Joanikije.
Dodao je da smo i mi "primili veru od tog hrama" navodeći da su izaslanici Svetog patrijarha Fotija, Sveti Kirilo i Metodije, među ostalim slovenskim narodima, krstili su i naš, srpski narod.
"Naši preci su sa velikom radošću pristupali toj svetinji dok je ona bila pravoslavna, a i kada je pretvorena u džamiju oni su se divili njenoj lepoti. Ne treba zaboraviti da je poslednji vizantijski car postradao za Svetu Sofiju 1453. kao što je ranije knez Lazar za svetinje na Kosovu i Metohiji. Prvi hrišćanski car se zvao Konstantin i poslednji, koji je postradao u Carigradu vizantijski car takođe se zvao Konstantin, a bio je srpski sestrić, njegova majka je bila Srpkinja", rekao je episkop.
Posle toga Sveta Sofija je bila pretvorena u džamiju, što je, ocenio je vladika, bio strašan znak za sve hrišćanske narode, koji su padali pod tursko ropstvo, pa su mnoge druge svetinje bile pretvorene u džamije, kao što su, nekoliko vekova kasnije, crkva Svetih Petra i Pavla u Bijelom Polju, Bogorodica Ljeviška i druge naše svetinje.
"Ne treba zaboraviti ni to da je manastir Svetog arhanđela Mihaila, koji je podigao car Dušan, jedna od najlepših svetinja koje su podigli Nemanjići, još veličanstveniji hram od Dečanskog, ta svetinja je porušena od strane Turaka i islamista i od nje je zidana džamija u Prizrenu", ukazao je episkop budimljansko-nikšićki.
On je naveo da je Sveta Sofija od 1934. služila kao muzej, bila otvorena za sve vere iako se u njoj nije obavljalo ničije bogosluženje, ali se, makar, moglo slobodno prići i diviti se arhitekturi, mozaicima, tom čudu od umetnosti.
"Sada u ove dane, odlukom predsednika Turske Erdogana, koji obnavlja osmansku ideologiju u Turskoj, ona se, opet, pretvara u džamiju. To je tužan momenat za sav hrišćanski svet i svedoči o jednom: da je u davnini izvršeno nasilje nad tim svetim hramom i nad mnogim drugim svetim hramovima u porobljenom hrišćanstvu za vreme turske imperije, ali da od tog nasilja nesu odstupile ni današnje vlasti u Turskoj i ono što nije njihovo prisvajaju", rekao je Joanikije.
Poručio je da su ovo iskušenja kojih u istoriji mora biti, a ta iskušenja hrišćane još više objedinjavaju. Kao primer je naveo nesporazume, koji su poslednjih godina, postojali između Ruske crkve i Carigradske patrijaršije. Međutim, povodom ovog „zlog čina“ koji je učinio predsednik Turske Erdogan jednako misle, smatra vladika Joanikije, ruski patrijarh i carigradski i srpski.
Kurir.rs/Sputnjik
NE PROPUSTITE
