Za smenu prve vlade izabrane nakon trodecenijske vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) glasaće najmanje 44 poslanika opozicije i vladajuće koalicije “Crno na bijelo” (GP URA i CIVIS) - tri više nego što je potrebno da bi Krivokapićev kabinet “pao”, pišu crnogorske Vijesti.
Šef poslaničkog kluba GP URA Miloš Konatar rekao je sinoć na TV Vijesti da će Vladu danas podržati samo 11 poslanika.
Prethodnih sedmica spekulisalo se da bi podršku “rušenju” Vlade mogli dati i poslanici Socijalističke narodne partije (SNP), ali je lider te stranke Vladimir Joković Vijestima rekao da to verovatno neće uraditi.
-Danas ćemo doneti definitivnu odluku o tom pitanju, ali najvjerovatnije nećemo glasati za smjenu Vlade, rekao je.
Protiv izglasavanja nepoverenja biće poslanici Demokrata, koji su saopštili da bi najpoštenije rešenje krize vlasti bili vanredni izbori.
Iz najvećeg vladajućeg subjekta, Demokratskog fronta (DF), takođe su ocenili da su novi izbori najpoštenija opcija, poručujući da je pitanje da li će oni glasati za smenu Vlade - manje važno, jer za to postoji većina.
Pre glasanja o nepoverenju, poslanici bi trebalo da razmatraju Vladin predlog o skraćenju mandata parlamentu - čije bi usvajanje bilo put u vanredne izbore. Da će se o tome raspravljati male su šanse, jer za to ne postoji većinska podrška poslanika što je pokazala jučerašnja sednica parlamenta.
Pitanje je da li će biti kvoruma za razgovor o skraćenju mandata ili poslanici kao juče, kad je trebalo da se glasa o nepoverenju vicepremijeru Dritanu Abazoviću, neće podržati predloženi dnevni red.
Skraćenje mandata Skupštini i novi izbori nisu sad u planu opozicije, koja je od formiranja Vlade tražila odlazak na birališta...
''Rušenje'' Krivokapićevog kabineta trebalo bi da bude uvod u formiranje manjinske vlasti, koju je svim poslanicima ponudila koalicija “Crno na bijelo”.
Time je otvoreno pitanje da li se nakon izglasavanja nepoverenja vladi nova može birati bez izbora, u okviru postojećeg saziva Skupštine. Tumačenja pravnika su oko toga oprečna.
U članu 110 Ustava Crne Gore piše da vladi prestaje mandat prestankom mandata Skupštine, podnošenjem ostavke, gubitkom poverenja i ako ne predloži budžet do 31. marta budžetske godine.
Profesor ustavnog prava Mladen Vukčević u knjizi “Komentar Ustava Crne Gore” (prošlogodišnje izdanje), navodi da se gubitkom podrške skupštinske većine otvara prostor za izbor nove vlade u istom mandatu parlamenta.
S druge strane, neki pravnici to osporavaju, tvrdeći da Ustav ne dozvoljava da se u toku mandata Skupštine bira nova vlada, s novim premijerom.
-Može da se izvrši tzv. rekonstrukcija vlade u mandatu ovog parlamenta, rekao je nedavno dekan Fakulteta za državne i evropske studije, Đorđije Blažić.
U članu 110 piše i da vlada kojoj je prestao mandat nastavlja rad do izbora nove, i da prestankom mandata ne može raspustiti Skupštinu.
Predsednik Udruženja pravnika Crne Gore, Branislav Radulović, rekao je “Vijestima” da primjena člana 110 nije bila sporna ukupnoj crnogorskoj i pravničkoj javnosti decembra 2010. godine, kad je izglasana 39. crnogorska Vlada, premijera Igora Lukšića, u trajućem mandatu tadašnjeg saziva parlamenta.
-Dakle, kako se navodi u ‘Komentaru Ustava Crne Gore’, ‘gubitkom podrške skupštinske većine otvara se prostor za izbor nove vlade u istom mandatu Skupštine’. Stoga, neupitno je da nije moguće u istovjetnoj situaciji i u nepromijenjenom pravnom režimu imati različitu primjenu iste norme Ustava, objašnjava on.
S izglasavanjem nepoverenja biće otvoreno i pitanje rokova u kojima je predsednik države obavezan da predloži novog mandatara za sastav vlade, jer oni nisu uređeni članovima 106 i 107 Ustava, koji tretiraju pitanje izglasavanje poverenja/nepoverenja vladi.
U članu 103 Ustava piše da šef države predlaže mandatara u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.
Vukčević u knjizi navodi da bi, zbog pravne praznine, trebalo da se primeni analogija, i da se ceni da rok od 30 dana u kom je predsednik dužan da predloži mandatara, važi i u slučaju izglasavanja nepoverenja vladi.
-Ovakvo tumačenje temelji se i na Osnovnim odredbama Ustava, posebno na određenju iz čl. 1 po kome je Crna Gora demokratska država zasnovana na vladavini prava, kao i na principu podjele vlasti iz člana 11 Ustava, koji podrazumijevaju i pravilo da objašnjavaju državnih funkcija nije inherentno vršenje bilo kog prava na način kojim se povređuju ovi ustavni principi, piše Vukčević.
Vicepremijer i lider GP URA Abazović rekao je da će Vladu danas u parlamentu podržati manje poslanika nego što je juče podržalo dnevni red s tačkom o njegovoj smeni (za to je glasalo 19 parlamentaraca).
To će, prema njegovim rečima, biti odgovor na priču o “očuvanju izborne volje naroda”.
-Svi treba da nađemo održivo rešenje koje državu mora da gurne napred, poručio je Abazović.
On je rekao da postoji više opcija kako treba da izgleda buduća vlada, dodavši da su rešenje i vanredni izbori.
Premijer Krivokapić rekao je u obraćanju javnosti da zna da od danas neće biti na toj funkciji, jer je, kako je naveo, to “s delom zajedničke (vladajuće) koalicije” dogovorio šef države i lider DPS-a Milo Đukanović.
On je rekao da Vlada nije mogla da preživi “napad koji dolazi iznutra”.
Krivokapić je saopštio da je predložio Abazovića za vicepremijera, a da lider GP URA sad s “poraženim DPS-om” treba da izglasa nepoverenje Vladi.
Premijer kaže da je postupak za razrešenje Abazovića mogao da pokrene još 5. septembra prošle godine, jer su, tvrdi, vicepremijer, ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović i šef policije Zoran Brđanin želeli tog dana da spreče ustoličenje mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija na Cetinju.
Predsednik Skupštine i lider Demokrata, Aleksa Bečić, rekao je juče da rešenje krize vlasti treba tražiti unutar parlamentarne većine ili ići na vanredne izbore.
Kurir.rs/Vijesti.me
NE PROPUSTITE
