U 40 sporazuma Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) u slučajevima milionskih prevara, zloupotreba položaja, pranja novca i utaje poreza okrivljenima su izrečene simbolične kazne - 28 uslovnih, sedam nanogica i pet zatvorskih osuda po šest meseci robije, navode Vijesti.
U najvećem broju ovih nagodbi, kako se dodaje, preciznije u 31 predmetu, odlučivao je predsednik Višeg suda u Podgorici Boris Savić.
Predsednik Višeg suda Boris Savić za Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) odgovara da je neprimereno da komentariše odluke koje je sam doneo, navodeći da su zakonite, te da je u obrazloženjima naveo razloge presuda.
”Elektronski sistem dodele predmeta je takav da je nemoguće uticati koji će predmet dobiti koji sudija, a moje postupanje je posledica toga što kao predsednik krivičnog vanraspravnog veća učestvujem u rasporedu predmeta u kojima se sporazum dostavlja istovremeno sa optužnicom, a ne nakon nje”, naveo je Savić.
Kod sporazuma o priznanju krivice, kaznu ne odmerava sud, već se o njoj dogovaraju tužilac i okrivljeni. Međutim, upravo bi sud trebalo da ima ključnu ulogu, jer može da odbije sporazum ukoliko je, između ostalog, dogovorena kazna neprimerena, navodi se.
Nakon smene vlasti od 30. avgusta 2020. godine, više puta je saopšteno da će u fokusu Ministarstva pravde biti i brojni sporazumi potpisani sa počiniocima krivičnih dela.
Svi sporazumi SDT-a, a bilo ih je više stotina u poslednjih šest godina, odnose se na krivična dela organizovanog kriminala, korupcije, trgovine drogom, oružjem i ljudima.
Prema nezvaničnim informacijama CIN-CG-a iz vrha pravosuđa, najveći broj predmeta organizovanog kriminala i korupcije rešen je sporazumom, a ne kroz dokazivanje u sudskim postupcima, što bi, prema mišljenju pravnika, moglo biti problematično, jer govori o nedovoljnoj sposobnosti sistema da dokaže optužnice u sudskom procesu i rešava ih u razumnom roku.
U velikom broju slučajeva se kroz nagodbe optuženima za stvaranje kriminalne organizacije, prevare, pranja novca i zloupotrebe službenog položaja, gde je motiv za kriminalne radnje novac, čak ne izriču novčane kazne. Tako mnogi od osuđenih, iako su učestvovali u milionskim finansijskim prevarama, ne vraćaju novac koji su nelegalno stekli.
U 40 sporazuma, u slučajevima milionskih prevara, zloupotreba položaja, pranja novca i utaje poreza, koje je CIN-CG analizirao, tužioci su u većini slučajeva optuženima stavljali na teret blaži stav od onog koji je predviđen za ta krivična dela.
Specijalna tužiteljka Lidija Mitrović, nagodila se u osam slučajeva.
Po jednu nagodbu sklopili su tužioci SDT-a Saša Čađenović, Sanja Jovićević, Stojanka Radović, Lidija Vukčević, Nataša Bošković i Zorica Milanović.
"U 26 odluka, koje smo dobili po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, ne navodi se ime tužioca koji je sklopio sporazum", navodi se.
Tako je 27 optuženih pripadnika kriminalnih grupa koje su utajile milione eura, među kojima su i lica iz medijski eksponiranih slučajeva “Klap” i “Vardar”, sporazumno osuđeno samo na uslovne kazne i da plate po par hiljada evra. Sve ove sporazume odobrio je sudija Savić, a većinu dogovora sklopila je tužiteljka Mitrović.
Okrivljeni u tih 27 nagodbi odgovarali su za krivično delo stvaranje kriminalne organizacije za koje je predviđena kazna zatvora od jedne do osam godina, i utaja poreza i doprinosa, za koju se ide u zatvor od jedne do šest godina uz novčanu kaznu.
Prema Krivičnom zakoniku (KZ) ove kazne se mogu ublažiti maksimum tri meseca, dok se za produžena krivična dela može izreći i teža kazna od propisane.
Kurir.rs / Vijesti.me, Foto: Profimedia / Andriy Popov /Panthermedia
NE PROPUSTITE
