Mađioničar crnogorske ekonomije – kako ga godinama etiketiraju, najzaslužniji je što je crnogorska politička i ekonomska elita zdravo za gotovo prihvatila tezu o kraju istorije i odsustvu alternative (neo)liberalnom koncept.
Profesor Vukotić je poznat kao veliki protivnik državnog intervencionizma i protekcionizma i promoter ideje mikrodržave.
Dobri poznavaoci situacije reći će da je Vukotićeva vizija da Crna Gora postane mediteranski tigar bila magična za šačicu privilegovanih ljudi, koji su tokom propagiranja njegove ideologije neoliberalizma došli do ogromnog bogatstva.
Vukotić se snažno zalagao za privatizaciju, a tvorac je programa masovne vaučerske privatizacije, u kojem su građani dobijali besplatne vaučere koje su mogli da zamene za akcije preduzeća. Međutim, veliki broj tih vaučera je, u nedostatku odgovarajućih informacija, završio u privatizacionim fondovima koji su zatvorili veliki broj državnih preduzeća, kako bi došli do vredne imovine.
Za veliki broj građana Vukotićeva vizija bila je više nego pogubna – stotine uništenih fabrika, hiljade radnika na ulici, mrvice za socijalne radnike, mrvice za penzionere...
„Privatna svojina je mehanizam koji neprijatelje pretvara u prijatelje“, „Ne prodajemo preduzeća, mi kupujemo strateške partnere“, samo su neke od rečenica koje su se mogle čuti od Vukotića.
Ovaj zagovornik slobodnog tržišta i inspirator crnogorske ekonomske škole, ceo taj period i dalje ostaje na državnom budžetu.
Vukotić je bio u kabinetu crnogorskog premijera Vuka Vukadinovića od 1985. do 1988. godine, a bio je i ministar za privatizaciju i preduzetništvo u saveznoj vladi Ante Markovića od 1989. do 1992. godine.
1992. godine osnovao je međunarodne postdiplomske studije „Ekonomika preduzetništva“ na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
I dok je studente ubeđivao da je budućnost u preduzetništvu, poslovnim idejama i otvorenom tržištu, čvrsto je držao svoju poziciju u Upravnom odboru Plantaža, koje su ostale u većinskom vlasništvu države. On je u tom preduzeću predsednik odbora direktora od 2006. godine.
Bio je i deo grupe "pametna, mlada i lepa", i dugogodišnji potpredsednik Saveta za privatizaciju, čime je učestvovao u privatizaciji velikog broja crnogorskih preduzeća.
Vukotić snažno veruje u konkurentnost, zbog čega je, barem se na prvi pogled činilo, osnovao Univerzitet u Donjoj Gorici (UDG) sa partnerima (između ostalih i dugogodišnjim premijerom i aktuelnim predsednikom zemlje Milom Đukanovićem i Draganom Vukčevićem, aktuelni predsednik Crnogorske akademije nauka i umetnosti).
„U temelje zgrade UDG ugrađena je knjiga „Opasne reči“ ili rečnik slobodne tržišne ekonomije. Znak da će diplomci ovog Univerziteta biti slobodni (traženi) na širem tržištu... Ovo je naša priprema za ulazak u EU! Naš cilj je da pomognemo Crnoj Gori da postane mediteranski tigar u EU!“, rekao je Vukotić. Međutim, autoritarni, maltenski biblijski rečnik govori i o njegovom shvatanju slobode, pa na UDG postoji „13 zapovesti za polaganje ispita i kolokvijuma”.
Brzo Vukotić se požalio da je sistem finansiranja visokog obrazovanja u Crnoj Gori, ali i u regionu, "nedemokratski i diskriminatorski prema studentima privatnih fakulteta", jer ovi studenti nemaju pristup budžetskim sredstvima svih studenata.
Podržao ga je Milo Đukanović, tadašnji premijer, pa je UDG ubrzo „postao konkurentan“ uz pomoć budžetskih sredstava, što se negativno odrazilo na Univerzitet Crne Gore, koji je smanjio stipendije i broj studenata i povećao dugove.
Kurir.rs/Vijesti
NE PROPUSTITE
