Skupština Crne Gore danas će glasati o nepoverenju vladi premijera Dritana Abazovića, ali ishod tog glasanja i dalje nije izvestan.
Smenu vlade, svega 50 dana od njenog formiranja, zatražilo je 36 poslanika Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Liberalne partije (LP) i Demokratske unije Albanaca, što nije dovoljna većina za izglasavanje nepoverenja.
Za pad Vlade potreban je najmanje 41 glas u Skupštini Crne Gore koja ima 81 poslanika.
Rezultat glasanja mogao bi da zavisi od devet poslanika Demokrata bivšeg predsednika Skupštine Alekse Bečića, čije je predsedništvo sinoć saopštilo da “da je puno razloga za obaranje Vlade”, ali da će o tome odlučiti na osnovu današnje rasprave.
Demokrate su u utorak, zajedno sa koalicijom okupljenog oko Demokratskog fronta (DF) podnele odvojenu inicijativu za smjenu vlade i izglasavanje nepoverenja predsendici Skupštine Danijeli Đurović i ta sednica je zakazana za 2. septembar.
Partija koja je bila deo vlasti do aprila ove godine i protiv pada vlade bivšeg premijera Zdravka Krivokapića, oštar je kritičar Abazovićeve manjinske vlade, smatra da je ona nelegitmna, ali i napominje da eventualno glasanje za pad kabineta “nema veze” sa potpisivanjem Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslanom crkvom (SPC) koji ta partija podržala.
Iz ove partije traže od Abazovića da podnese ostavku i poručuju da će razmotriti njegov predlog o vraćanju na većinu koja je formirana nakon parlamentarnih izbora 2020. godine, ukoliko je premijer zvanično dostavi.
Abazović, čija je partija zajedno sa DPS-om, SDP-om, SNP-om i manjinskim partijama krajem aprila “srušila” Vladu Zdravka Krivokapića i parlamentarnu većinu koja je iza nje stajala, je uoči sednice kazao da nema ništa protiv konstituisanja nove većine. Ranije je najavio mogućnost ponovnog dijaloga sa partijama koje su pobedile na izborima 2020.
Mogući scenariji za rešenje krize su - pad vlade, prekomponovanje izvršne vlasti po principu "stare" većine formirane posle izbora iz avgusta 2020. i formiranje prelazne vlade sa zadatkom da pripremi vanredne parlamentarne izbore.
Direktan povod dela vlasti, parlamentarne većine i manjih opozicionih partija za inicijativu za glasanje o nepoverenju Abazovićevoj vladi je nenajavljeno potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC početkom avgusta u Podgorici.
DPS, SDP i ostale partije okupljenje oko ove inicijative smatraju da je Vlada “izgubila liegitimitet”, jer je Temeljnim ugovorom favorizovala SPC u odnosu na ostale verske zajednice. One navode i da premijer Abazović i njegova vlada nisu uvažili mišljenja struke, te da insistiranje na potpisivanju ugovora u ovom trenutku za posledicu ima “podizanje tenzija u drustvu i potencijalno nenadoknadivi gubitak vremena potrebnog za kvalitetno ispunjavanje obaveza iz evropske agende”.
Politička kriza uzrokavana potpisivanjem Temeljnog ugovora za posledicu je imala rast nepovjerenja među političkim partrijama, koje nisu uspele da se dogovore i kompletiraju sastav Sudskog saveta, jednog od ključnih tela u pravsudnoj vlasti, a na čemu insitira Evropska unija.
Poslanici već četiri puta za osam meseci traže smenu vlada, dva puta prethodne Krivokapićeve, koja je oborena na pola mandata. Samo u poslednjih 15 dana, pokrenute su dve inicijative o nepovjerenju Abazovićevom kabinetu.
Početak sednice Skupštine Crne Gore, zakazan je za 11 sati.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
