CRNOGORCI PROGLAŠENI NAJVIŠOM NACIJOM NA SVETU: Prestigli Holanđane, evo šta kažu istraživanja o tome šta NAJVIŠE UTIČE na rast

Decenijama unazad, Holanđani su držali prvo mesto liste najviših naroda na planeti.

Kako njihovi podaci ukazuju, 18- godišnjaci sa prostora Crne Gore u ovom trenutku su najviši na svetu sa prosečnom visinom od 182,9 cm, čime su prestigli one istih godina iz Holandije, kojima je prosečna visina 182,4 cm.

I pored toga, Crnogorci se ne ističu među komšijama. Osamnaestogodišnji mladić iz Dalmacije, južne regije Hrvatske, visok je u proseku 183,7 cm. U Hercegovini su u proseku visoki 183,4 cm. U malom, susednom poasu koji povezuje Dalmaciju preko južne Hercegovine sa centralnom Crnom Gorom, prosečna visina je čak i iznad 184 cm.

Ali, za razliku od Crne Gore, Dalmacija i Hercegovina su deo većih država (Hrvatska, odnosno Bosna i Hercegovina) sa nižim prosečnim visinama je očigledan već administratorima austrougarske vojske, koji su beležili visinu svojih regruta.

Naime, davne 1895. mladići iz Bosne i Hercegovine koji su stupili u vojnu službu bili su u proseku visoki 172,4 cm, što je bilo znatno iznad prosečnog rasta regruta iz cele Austrougarske 1890. godine (165,1 cm), pa čak i iznad prosečne visine muškaraca iz severne Evrope u istoj starosnoj kohorti (približno 170 cm).

Međutim, regruti iz Tuzle (171 cm) bili su niži od onih iz susedne Hercegovine (175 cm). Posle Prvog svetskog rata, istraživanja na planinama Durmitor (u severozapadnoj Crnoj Gori) na muškarcima starosti od 18 do 40 godina dala su prosečnu visinu od 176,7 cm, što je rast koji su industrijalizovane nacije severne i zapadne Evrope dostigle tek 1950-ih i 1960-ih godina.

Šta uzrokuje tu visinu?

Antropolog sa Harvarda Karlton Kuns 1920-ih godina izneo je teoriju da je reč o mineralima. Kuns je zapazio da su viši ljudi u regionu živeli na krečnjačkoj podlozi, dok su niži Albanci živeli na peščaru. Nedavni podaci sugerišu da su ipak ishrana i genetika verovatniji uzroci.

Teško je odrediti prosečnu visinu stanovnika jer je nasledna i podložna uticaju životne sredine. Na primer, razmotrite efekat industrijske revolucije. Među mnogim posledicama, dobrim i lošim, bilo je opšte poboljšanje nutritivne situacije širom Evrope. Kao rezultat toga, prosečna visina u mnogim evropskim zemljama porasla je za 10 do 17 cm od kraja 19. veka.

Zbog razlika u ishrani među verskim zajednicama, Bosna i Hercegovina pruža fascinantan prozor u uticaj ishrane na visinu. Svinjetina je glavni izvor proteina, ali je njena konzumacija zabranjena u muslimanskoj tradiciji. Ovo bi objasnilo razliku u visini od 2,2 cm između stanovnika muslimanskog dela Sarajeva (181,8 cm) i njegovih uglavnom srpskih istočnih periferija (184,0 cm). Takođe, u drugim verski mešovitim delovima zemlje (oko Goražda i Mostara), muslimani su 2-3 cm niži od svojih suseda Srba ili Hrvata.

(Kurir.rs/Big Think)