MIODRAG LEKIĆ: Lideri parlamentarne većine danas nisu postigli dogovor o formiranju nove vlade Crne Gore

Pošto lideri parlamentarne većine danas nisu postigli dogovor o formiranju nove vlade Crne Gore, mandatar za njeno sastavljanje, Miodrag Lekić, izjavio je da će to što nova vlada neće biti formirana, obradovati mnoge snage poražene na parlamentarnim izborima 2020. godine.

Govoreći o današnjem krahu pregovora članica parlamentarne većine, Lekić je rekao da "ne želi da spekuliše da li se ovde radi o nastavku rada tehničke vlade", na čijem je čelu lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović.

"Stigli smo na sastanak sa potpisima (za zakazivanje vanredne sednice parlamenta) i dogovorenim planom dinamike u vezi s ovim procesm. Rekao sam da će vlada biti ozbiljna ili da je neće biti. Neće je biti, a ko je bio ozbiljan, neka građani protumače. Mnoge snage poražene 2020. će se obradovati", kazao je Lekić.

Predsednik Socijalističke narodne partije (SNP) Vladimir Joković rekao je da još "ne isključuje mogućnost" da dođe do dogovora o fomiranju nove vlade.

Upitan zašto SNP nije dala potpise podrške za sazivanje sednice Skupštine, Joković je podgoričkoj Pobjedi kazao da će to učiniti "kada sve stave na papir".

"Mi želimo dogovor što je pre moguće. Mi želimo vladu i dajemo prostora, ali danas nije došlo do dogovora jer iz Demokratskog fronta traže da se odmah sazove sednica Skupštine, ;a nismo se dogovorili oko detalja", naveo je Joković.

Lider Demokratskog fronta Andrija Mandić je posle sastanka rekao da su poslanici Abazovićeve koalicije "Crno na bijelo" i Jokovićeve SNP rekli da nisu spremni da sa njima zakažu sednicu Skupštine na kojoj bi bili birani vlada i šef parlamenta.

Građanski pokret URA i SNP imaju ubedljivu većinu u Vladi kojoj je parlament u avgustu izglasao nepoverenje. Ako bi bila izabrana nova vlada, na osnovu ranijeg dogovora SNP i URA bi imali polovinu mesta, a budući premijer bi imao "zlatan glas" prilikom odlučivanja.

Današnjem sastanku koji je inicirao Lekić, prisustvali su lideri Nove srpske demokratije Andrija Mandić, Demokratske narodne partije Milan Knežević, Pokreta za promene Nebojša Medojević, Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić, Socijalističke narodne partije Vladimir Joković, Građanskog pokreta URA Dritan Abazović, Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović, Prave Crne Gore Marko Milačić, Radničke partije Maksim Vučinić i CIVIS-a Srđan Pavićević.

Crna Gora je mesecima u političkoj i institucionalnoj blokadi, a opoziciono nastrojeni građani na protestima od političara traže deblokadu i vanredne parlamentarne izbore.

Pošto je parlament u novembru drugi put usvojio sporne izmene Zakone o predsedniku Republike, Venecijanska komisija Saveta Evrope dala je negativno mišljenje o tom aktu. Evropska komisija je pozvala Skupštinu Crne Gore da povuče sporni zakon, a političke aktere da deblokiraju Ustavni sud koji nema kvorum od septembra.

Zvaničnicima u Podgorici oštre poruke su preneli ministri spoljnih poslova Austrije i Slovenije, Aleksander Šalenberg i Tanja Fajon, navodeći da će EU ozbiljno preispitati da li će sarađivati s vladom koja bi bila fomirana na osnovu "upitnog Zakona o predsedniku".

Specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, rekao je da je Crna Gora "gotovo u kolapsu", da bi formiranje nove vlade bez izbora bio "rizičan potez" i da Vašington "ne vidi kako bi mogao da sarađuje" s vladom formiranom na osnovu spornog Zakona o predsedniku.

Kurir.rs/Beta