"BILI SU NERAZDVOJNA ČETVORKA OD ROĐENJA" Porodice mladića stradalih kod Rožaja neme od bola: Sudbina htela da u SMRT odu zajedno

U stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na magistralnom putu Rožaje-Bać, 17. februara oko 22.30 sati, život su izgubila braća od stričeva Adis M. (16) i Sadat M. (16), kao i Imran D. (16).

- Njih četvorica su od rođenja do smrti bili zajedno, nikada se nisu odvajali. Od prvog razreda su išli zajedno, pa posle u srednju. Razdvojila ih je ova tragedija. Bili su pošteni, nikada ništa loše nikome nisu uradili. Ali, eto, sudbina od koje nisu mogli da pobegnu je učinila svoje - navodi neutešni brat.

Osim svoje braće Fazlije i Imrana, kaže i da Adis i Sadat dolaze iz čestite i poštene porodice.

- Njih četvorica su bili kao braća, ova tragedija nas je sve potresla jer znamo koliko su bili vezani, čak su i u smrt otišli zajedno. Fazlija se nedelju dana borio, njegovi roditelji su se borili i nadali, ali nije bilo spasa, preminuo je i on. Sudbina je tako želela, da ih ne razdvoji - potreseno kaže Adnan.

O kobnoj večeri kaže da postoji više faktora koji su uticali na tragičan završetak.

- Vozili su se po selu, gore-dole, i kada je Adis krenuo da ih odveze kućama, dogodila se nesreća. Bila je magla, ali i malo brža vožnja usled koje su nažalost izgubili kontrolu i posle nekoliko prevrtanja automobilom, sleteli u hladnu reku Ibar - kaže Adnan pa dodaje:

- Kobne večeri, oko 22.30 sati, mog strica je pozvao jedan mladić koji je slučajno naišao i prepoznao automobil u kome su bila njih četvorica. Rekao nam je da su imali udes i da se ne zna šta je u pitanju. Mi smo za 10 minuta stigli, a tada su nam rekli da su njih trojica poginuli, a da je Fazlija prebačen u Berane i da mu se bore za život. Nakon toga je prebačen u Podgoricu, ali nije preživeo - navodi on.

Adnan takođe ističe i da niko od četvorice maloletnika nije imao vozačku dozvolu.

- Nisu imali vozačke dozvole jer su bili maloletni. Njima je srednja škola bila daleko, i nije strano u našem mestu da deca u njihovim godinama voze. Postoje roditelji koji voze svoju decu u školu, a neki daju deci automobil jer njima škola nekada traje uveče do kasno, pa nemaju prevoz za povratak kućama. Mi živimo na severu Crne Gore, a uveče moraju da prolaze kroz klisure, što je dosta rizično jer nema kuća već samo šuma i divljač, a i hladno je - zato su imali dozvolu roditelja da idu kolima - objasnio je neutešni brat Adnan.

(Kurir.rs/Nova)