ZAŠTO DIREKTORKA BOLNICE NIJE POGLEDALA SNIMAK PERIŠEVE SMRTI? Pokrenula unutrašnji nadzor, naredila da se dokaz sačuva, pa ga dve nedelje držala "u fioci"
- Direktorka klinike u Zagrebu znala je za smrt Kristijana Josipa Periša 21. oktobra i odmah pokrenula unutrašnji nadzor, ali snimak nadzorne kamere pogledala je tek 4. novembra.
- Iako je 24. oktobra naložila da se snimak sačuva na zahtev porodice, bolnica ga je policiji dostavila tek 6. novembra, 16 dana posle smrti pacijenta.
Direktorka Klinike za psihijatriju Sveti Ivan u zagrebačkom Jankomiru Majda Grah znala je za smrt Kristijana Josipa Periša (32) već 21. oktobra, oko 22:25, izveštava hrvatski Indeks. Već sledećeg jutra pokrenula je unutrašnji nadzor kako bi utvrdila šta se dogodilo. Ali snimak nadzorne kamere, koji danas predstavlja jedan od ključnih dokaza u istrazi teškog ubistva, pogledala je tek 4. novembra.
Indeks nezvanično saznaje da je Grah još 24. oktobra lično naložila čuvanje snimka, nakon što je to zatražio advokat porodice Periš. Dakle, znala je da snimak postoji i da porodica želi da se sačuva, ali ga uprkos tome nije pogledala još 11 dana.
Prošlo je tačno 14 dana. Za sve to vreme snimak je postojao, a na njemu se videlo ono što su istražitelji kasnije opisali kao brutalno nasilje nad pacijentom vezanim za bolnički krevet. Četvorica medicinskih tehničara danas su u istražnom zatvoru zbog sumnje na teško ubistvo posebno ranjive osobe.
Zašto je direktorki trebalo dve nedelje da pogleda snimak događaja zbog kojeg je već dan nakon smrti pacijenta pokrenula unutrašnji nadzor? Dosadašnja objašnjenja rukovodstva bolnice ne daju jasan odgovor na to pitanje.
Za smrt je znala odmah, ali snimak nije pogledala
Prema dopisu koji je sama direktorka 7. novembra poslala Ministarstvu zdravlja, dežurna lekarka obavestila ju je o Periševoj smrti još iste večeri. Grah je 22. oktobra sa svojom zamenicom i pomoćnikom za sestrinstvo obišla odeljenje na kojem je Periš preminuo.
Već tada je zatražila izveštaje zaposlenih koji su učestvovali u događaju. Ponovo je posetila odeljenje 23. oktobra, kada je, prema njenom dopisu, petoro zaposlenih bilo na bolovanju zbog stresne reakcije.
Dakle, direktorka je odmah znala da je pacijent preminuo tokom postupanja medicinskog osoblja. Znala je i da je događaj ozbiljno potresao zaposlene. Zbog toga je već sledećeg dana pokrenula unutrašnji nadzor.
Uprkos tome, dostupne snimke nadzornih kamera nije odmah pregledala.
Upravo tu počinje pitanje njene odgovornosti. Ako je cilj unutrašnjeg nadzora bio utvrđivanje onoga što se dogodilo, zašto direktorka među prvim koracima nije pregledala snimak koji prikazuje sam događaj?
Čekala je izveštaje zaposlenih. Ali zašto?
Predsednik Upravnog odbora bolnice Mirando Mrsić juče je pokušao da objasni vremenski razmak između Periševe smrti i pregledanja snimka.
Rekao je da su medicinske sestre i lekari tokom sledećih pet do šest dana dostavili svoje izveštaje. Međutim, četvorica medicinskih tehničara koji su učestvovali u sputavanju Periša nisu dostavila svoja izjašnjenja i otišla su na bolovanje.
Prema Mrsićevim rečima, to je kod direktorke izazvalo sumnju da zaposleni nešto prikrivaju. Zato je 4. novembra pregledala snimak.
Ali upravo to objašnjenje otvara dodatna pitanja.
Ako su izveštaji lekara i medicinskih sestara stigli pet ili šest dana nakon smrti, već krajem oktobra bilo je jasno da deo zaposlenih nije dostavio svoja izjašnjenja. Zašto je onda prošlo još približno nedelju dana pre nego što je direktorka pogledala snimak?
Još važnije, zašto je uopšte trebalo čekati pisana izjašnjenja zaposlenih pre pregledanja snimka? Snimak i izjašnjenja nisu se međusobno isključivali. Direktorka je mogla da uporedi ono što zaposleni tvrde sa onim što pokazuju nadzorne kamere.
Mrsić je rekao da prvi izveštaji nisu upućivali na nasilje ili protivzakonito postupanje. Ali upravo zato je snimak bio važan. Umesto da se od početka proverava šta se stvarno dogodilo, bolnica se gotovo dve nedelje oslanjala na iskaze ljudi koji su u događaju učestvovali.
Direktorka je naredila da se snimak sačuva, ali ga nije pogledala
Indeks saznaje da je advokat porodice Periš Leon Zrnić još 23. oktobra, samo dva dana nakon smrti, od bolnice zatražio da sačuva snimke nadzornih kamera. U svom zahtevu nije naveo zbog čega traži njihovo čuvanje, iako je, kako je više puta rekao, istog dana podneo krivičnu prijavu.
Direktorka Majda Grah već je sledećeg dana, 24. oktobra, naložila da se snimci sačuvaju. Međutim, tada ih nije pregledala. Učinila je to tek 4. novembra, 11 dana nakon što je naredila njihovo čuvanje.
Kada je napokon pogledala snimak i videla postupanje medicinskih tehničara prema Perišu, obavestila je policiju. Policija je potom od bolnice zatražila dostavljanje snimka, a bolnički advokat ga je dostavio već sledećeg dana. Mrsića su sinoć u RTL Direktu suočili sa tom informacijom. Odgovorio je da, prema njegovim saznanjima, uprava bolnice nije imala informaciju o krivičnoj prijavi.
Ali činjenica da uprava možda nije znala za krivičnu prijavu ne menja ono što Indeks sada saznaje: direktorka je već 24. oktobra znala za zahtev advokata porodice i lično naložila čuvanje snimaka.
Zašto ih onda nije odmah pregledala? Posebno zato što je još 22. oktobra pokrenula unutrašnji nadzor kako bi utvrdila okolnosti Periševe smrti.
Na to pitanje bolnica dosad nije dala jasno objašnjenje.
Šta su lekari i medicinske sestre napisali u svojim izveštajima?
Posebno je važno pitanje šta su o Periševoj smrti napisali zaposleni koji su dostavili izjašnjenja.
Indeks je ranije objavio detalje iz policijskog izveštaja o snimku. Prema tom dokumentu, medicinski tehničari su između 20:02 i 20:12 pritiskali Periša rukama i kolenima, udarali ga u glavu, grudi i stomak, i stavljali mu jastuk na lice.
Pojedini postupci nastavljeni su i nakon što je prestao da pruža otpor.
Na snimku se vide i drugi zaposleni, uključujući lekarku i medicinsku sestru. Prema Mrsićevim rečima, niko od njih u svojim prvim izveštajima nije upozorio na nasilno postupanje. To otvara dva odvojena pitanja. Prvo je da li su svi prisutni videli šta su radili tehničari i zašto niko nije prijavio ono što je snimak kasnije otkrio.
Drugo se odnosi na direktorku. Ako je imala snimak na kojem se moglo proveriti šta se dogodilo, zašto se gotovo dve nedelje oslanjala na pisane izveštaje?
Mrsić je potvrdio da bolnica još ispituje odgovornost ostalih zaposlenih koji su učestvovali u događaju.
Direktorki je pri pregledanju snimka promakao važan detalj
Postoji i dodatna okolnost koja otvara pitanje koliko je temeljno direktorka pregledala snimak kada je to napokon učinila.
Mrsić je potvrdio da Grah prilikom pregledanja nije uočila da je četvrti medicinski tehničar kolenom pritiskao Perišev vrat. To je, prema njegovim rečima, utvrdila tek policija naknadnom analizom.
Upravo zato četvrti tehničar nije odmah dobio vanredni otkaz, već je bolnica naknadno pokrenula postupak protiv njega.
Direktorka je u dopisu Ministarstvu navela da je na snimku uočila držanje jastuka na Periševoj glavi i višestruke udarce u grudi i stomak. Međutim, nije navela neke od najtežih detalja iz policijskog izveštaja, uključujući pritisak kolenima na vrat, udarce u glavu i nastavak pojedinih postupaka nakon što je pacijent prestao da pruža otpor.
To ne dokazuje da je te prizore namerno prećutala, ali otvara pitanje koliko je detaljno analizirala snimak i da li je od početka trebalo uključiti druge nadležne institucije.
Policija je snimak dobila tek 6. novembra
Nakon što je Grah 4. novembra pregledala snimak, sledećeg dana je kontaktirala policiju. Policija je, prema informacijama koje je Indeks dobio iz dva izvora, snimak preuzela 6. novembra.
To znači da je od Periševe smrti do trenutka kada je policija dobila ključni video-dokaz prošlo 16 dana. Bolnica je Ministarstvu zdravlja zvanični dopis poslala 7. novembra, a Ministarstvo ga je evidentiralo 9. novembra. Ministarstvo je pritom upozorilo na obavezu zdravstvenih ustanova da bez odlaganja prijavljuju neočekivane neželjene događaje i zatražilo utvrđivanje odgovornosti rukovodstva bolnice zbog zakašnjelog obaveštavanja.
Vanredni inspekcijski nadzor u međuvremenu je završen, ali javnosti još nisu predstavljeni nalazi koji bi objasnili zašto direktorka nije ranije pregledala snimak.
Jedno pitanje i dalje nema odgovor
Mrsić odlučno odbacuje optužbe da je uprava pokušala da zataška slučaj. Tvrdi da su događaj prikrivali medicinski tehničari koji nisu dostavili svoje izveštaje i da je direktorka odmah reagovala kada je na snimku videla šta se dogodilo.
Za tvrdnju da je direktorka namerno prikrivala nasilje zasad nema utvrđenih dokaza. Međutim, pitanje da li je postupila pravovremeno i odgovorno potpuno je odvojeno od pitanja namernog zataškavanja.
Direktorka je za Periševu smrt saznala iste večeri. Sledećeg jutra pokrenula je unutrašnji nadzor. Znala je da su zaposleni potreseni događajem. Neki od njih su otišli na bolovanje. Porodica je gotovo odmah zatražila istragu i čuvanje snimaka.
A snimak koji prikazuje šta se dogodilo direktorka je pogledala tek dve nedelje nakon smrti. Zasad nije poznato da li je postojala bilo kakva objektivna prepreka da ga pogleda ranije.
Zato ključno pitanje nije samo zašto je policija za nasilje saznala tako kasno, nego zašto je rukovodstvu bolnice trebalo 14 dana da pregleda dokaz koji je sve vreme bio u sopstvenoj ustanovi.
Indeks je Klinici za psihijatriju Sveti Ivan poslao detaljan upit u kojem, između ostalog, tražimo objašnjenje zašto direktorka Majda Grah snimak nije pregledala odmah nakon smrti pacijenta, već tek 14 dana kasnije.
Pitali smo i zašto je, prema objašnjenju predsednika Upravnog odbora Miranda Mrsića, nakon što su pristigli prvi izveštaji zaposlenih prošlo još približno nedelju dana pre nego što je pregledala snimak.
(Kurir.rs/Indeks)
