ZAGREB - Hrvatski privrednici traže hitno pronalaženje rešenja i otvarnje granica sa Srbijom jer štete su enormne i, kako poručuju, oni ne treba da budu žrtve izbegličke krize.
"Treba učiniti sve da privrednici ne budu kolateralne žrtve izbegličke krize. Rešenje se hitno mora pronaći jer Hrvatska na tržištu Srbije godišnje ima oko pola milijarde evra prometa i jer je to zajednički interes svih", poručio je potpredsednik HGK Josip Zaher na sastanku s predsednicima komorskih udruženja.
Zaher je ukazao da su Hrvatska i Srbija prvi susedi koji se ne moraju uvek u svemu slagati, ali moraju "imati konstruktivnu komunikaciju jer uvek će postojati zajednički interesi".
"Zbog obostrane blokade prometa na graničnom prelazu Bajakovo i ostalim prelazima prema Srbiji, trenutno nam je nerealizovano i izgubljeno oko 10.000 tona robe prema odredištima Srbije, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Grčke i Kosova, vredne oko tri miliona evra. Dodamo li tome potencijalnu opasnost da će, zbog stajanja železnica i kamiona s našim proizvodima koji su već krenuli kupci imati poteškoća s vlastitim proizvodnjama, indirektno će i naš ugled, kao pouzdanog hrvatskog dobavljača, biti narušen", upozorio je Nenad Marinović iz Petrokemije.
Situaciju im, kako je prenela Hina, dodatno otežava to što se sve događa u doba godine kada je aktualna setva, a time i potrošnja gnojiva.
"Nadamo se brzom i efikasnom rešenju, budući će dolaskom svake nove nedelje šteta biti veća nastavi li se trenutno stanje", naveo je. Kraju blokade nadaju se svi privrednici jer štete nisu zanemarljive, ali nadati se samoj deblokadi nije dovoljno, već se treba aktivno uključiti u rešavanje problema, smatra predsednik Udruženja putničkog saobraćaja Antun Presečki.
Predsednica Udruženja međunarodnih špeditera Bosiljka Horvat ističe kako su problemi i štete koje trpe na graničnim prelazima svakog dana sve veće.
"Poslovi koji su se do sada odvijali normalno i bez problema, menjaju zbog ove situacije rutu, a to nije dobro. Da bi se moglo drugom rutom treba na brzinu rešavati pitanja carinskih garancija i koncesija", kazala je. Direktor Straža plastike Josip Grilec ocenjuje da je zatvaranje granica bilo preuranjeno, ishitreno i nedovoljno analizirano.
"Promet roba ne bi smeo da trpi zbog izbeglica, a pogotovo ne na duže vreme. Svi trpimo štete zbog blokada privrednih ruta, ali najveće će nastati kad se one premeste na koridore kroz druge države", kazao je apelujući na hrvatsku i srpsku vladu da otvore granice.
Predsednik Udruženja ribarstva i prerade ribe Milan Božić smatra da se mora insistirati na uspostavljanju koridora sa svim državama EU, ali i drugim zemljama kako bi roba nesmetano stigla do kupaca i potrošača. Predsjednik Udruženja teretnog saobraćaja Darko Vukadinović od resornog ministarstva očekuje konkretnu reakciju kao i zajedničku akciju s hrvatskim prevoznicima, a čelnik Zajednice porodičnog smeštaja Nedo Pinezić smatra da Hrvatska stoji pred velikim izazovom suočavanja s izbegličkom krizom koja bi mogla obeležiti narednu turističku godinu.
Turizam je poput poljoprivrede osetljiv na spoljne uticaje, a izbeglička kriza nije mali incident, tim više što se ne zna što sledi i koliko će trajati, kaže on.
"Nastavi li se nekontrolisani priliv izbeglica, hrvatski turizam će to osetiti. Nastavi li se blokada prometa i granica, isto tako. Svaka mera koja slabi ionako nerazvijenu domaću privredu ima dalekosežni uticaj", upozorava Pinezić i dodaje da privrednici političarima treba da poruče da ne koriste ovakve situacije za političke kampanje.
