"Kulen je isključivo slavonska tradicija, vekovima se pravi na ovim prostorima, ne znam što tu Slovencima smeta", kaže Ivo Seletković iz Donjih Andrijevaca, jedan od proizvođača tog specijaliteta.
"Najvažniji je odabir mesa, domaća starija svinja ima prednost. Kulen se ne može praviti od svih delova svinje. Mora biti strogo tvrdo meso, vratina, bez žilica, tako da se od jedne svinje ne može napraviti puno kulena. Nekada su naši stari pravili samo jedan ili dva kulena. Osim mesa, važna je kvalitetna crvena paprika, jer u suprotnom meso prokisne, bitan je domaći beli luk, koji je lepljiv i peče, kao i, naravno, so. Jako je važno i sušenje kulena belim drvetom, da nema tanina", kaže Seletković, majstor za kulen.
I proizvođač kulena Samson Andabaka je još oštriji:
"Nema se tu šta puno govoriti, ne mogu oni da prave slavonski kulen, kao prvo, kad su oni u drugoj državi. Oni imaju svoj recept, međutim to je meni više zimska salama nego kulen. Slavonski kulen može se praviti samo u Slavoniji, tako da ne vidim zbog čega su uložili prigovor. Ako govorimo o nekoj šteti, ne može nama Slovenija ništa štete napraviti, to je industrija, čak je i naš industrijski kulen daleko kvalitetniji od tog njihovog", kaže Andabak.
I Slavonka Marijana Ač Rapčan ogorčena je zbog poteza Slovenaca:
"Nije mi jasno zašto su uopšte uložili prigovor! Ako ćemo gledati geografski, Slovenija i Slavonija imaju različitu klimu, zato se taj neki "Kulen iz Dežele" ne može upoređivati s našim", kaže Rapčanova.
(Glas-Slavonije.hr)
