Svečanom sednicom Sabora, koji će, kako je već odlučeno biti raspušten 15. jula, predsedavao je Željko Rajner, a prisustvovali su joj predsednica Kolinda Grabar Kitarović i premijer, kome je izglasano nepoverenje Tihomir Orešković.
Dvadesetpet godina od sticanja nezavisnosti Hrvatska obeležava u atmosferi podeljenosti, kao posledice najteže političke krize u novijoj istoriji.
Nepune pola godine od redovnih parlamentarnih izbora, Hrvatska će, kako je odlučeno, imati vanredne parlamentarne izbore već početkom septembra. Sabor je raspušten, a vlada je u tehničkom mandatu. U najuticajnijoj HDZ u toku je kandidovanje za predsednika stranke nakon što je Tomislav Karamarko podneo ostavku.
Tokom prepodneva predstavnici vlasti su položili vence na spomen obeležje poginulim braniteljima, a misu za domovinu u crkvi Svetog Marka služio je kardinal Josip Bozanić, koji je pozvao vernike da se ne odaju beznađu, nego da mole za domovinu. Pojašnjavajući pojam antifašiste, Bozanić je upozorio da hrvatsko društvo opterećuje neprestano vraćanje na teme prošlosti - Drugom svetskom ratu i postratnom periodu, fašizmu i onome što se predstavlja pod pojmom antifašizma.
Time, kako je ocenio, ne treba da se bavi politika, nego naučne institucije, ali i upozorio da je u Hrvatskoj još uvek prisutan strah od činjeničnog i naučnog istražiivanja tog razdoblja.
"Oni koji ne dopuštaju da o tim događajima govore činjenice, dokumenti i naučna istina unose stare podele u hrvatsko društvo i zarobljenici su slepila koje savremenu Hrvatsku ne otvara budućnosti", ocenio je kardinal.
Bozanić je govorio i o, kako je rekao, nasrtajima na "lik i delo" kardinala Katoličke crkve u Hrvatskoj Alojzija Stepinca, koga Srbi smatraju ratnim zločincem iz perioda utaškog vođe Ante Pavelića. Bozanić smatra da ti nasrtaji dolaze otuda što je problem u tome šta Stepinac predstavlja za Hrvatsku i Hrvate danas, te poručio da je "Bog već proslavio svetost blaženog Alojzija i ko god ide protiv njegovog lika ide protiv Boga", a to je, kazao je, bitka koju niko ne može da dobije.
Kardinal Stepinac je proglašen blaženim, a Vatikan je pokrenuo proceduru njegove kanonizacije i proglašenje svetim, ali se zvanični Beograd tome protivi dok se ne utvrde njegova (ne)dela.
