Naime, osoba koja se želi baviti ugostiteljskom delatnošću u vlastitom domaćinstvu, prema propisima mora kategorizovati i atestirati stan, što može koštati više hiljada kuna, ali i plaćati porez kao i svi drugi najmodavci.
Međutim, usluga "Airbnb" ne traži identitet najmodavaca, nego se s gostima smeštaj dogovara preko poruka. Vlasnici samo stave fotografije unutrašnjosti prostora, cenu, slobodne termine i eventualno svoju fotografiju, a na osnovu toga inspekcija ne može otkriti na kojoj je adresi stan, kao ni identitet najmodavca. Hrvatski mediji prenose da broj zagrebačkih najmodavaca koji rade u toj sivoj zoni nije malen. Zato ih je većina odbila da razgovara o svojim počecima i iskustvima. Veliki je rast , naročito u poslednje dve godine, i onih koji rade legalno, čemu svedoče zvanični podaci Gradske kancelarije za ekonomiju koji izdaje rešenja o odobrenju za pružanje ugostiteljskih usluga u domaćinstvu.
Broj apartmana na području Zagreba u poslednje se dve godine gotovo udvostručio, sa 397 na 623. Ta odluka Tihomiru nije teško pala jer za garsonjeru u kojoj odnedavno stanuje, plaća 1.300 kuna (170 evra) mesečno, a od dnevnog i nedeljnog najma svog stana turistima iz inostranstva zaradi mesečno i do 8.000 kuna (1.060 evra).
Nije on jedini, otkriva Bruno Babić, koji je takođe pre četiri godine shvatio da će mnogo više zaraditi ako odluči svoj stan davati u kratkoročni najam od najčešće dva pa do nedelju dana strancima kojih je u Zagrebu iz godine u godinu sve više. Reč je o većem, luksuznom apartmanu pa mu je cena čak 100 evra po danu za tri osobe.
“Ima slučajeva da ljudi odu u podstanare kako bi iznajmljivali svoj stan u centru. Ali, postoje oni kojima stan postane prevelik pa vide priliku za dodatnu zaradu”, kaže Bruno, jedan od pionira nove ere u najmu stanova u Zagrebu, kakva je još davnih godina, s navalom turista, zavladala na jadranskoj obali.
On se nekada, kao i većina ove još relativno nove vrste iznajmljivača u metropoli, koja je postala turistička hit-destinacija, bavio dugoročnim najmom domaćim podstanarima, većinom studentima i mladim parovima.
Zajedno s još dvoje kolega, takođe najmodavaca, Bruno uređuje dve internet stranice za najam soba i apartmana - mrežu Apartmani u centru Zagreba i međunarodno popularan Airbnb, preko kojeg se u centru grada u ovom trenutku turistima nudi više od 300 prostora.
Ima tu sobica za 70 kuna po noćenju, ali i prostranijih i luksuznijih stanova za 600 kuna. Prosečna cena najma je oko 300 kuna po danu, što je strancima prihvatljivo, a vlasnicima itekako unosan biznis. Tako zarade i do četiri puta više nego da daju stan u dugoročan najam.
“Interes se pojavio kad sam slučajno naišao na veb stranicu Airbnb. Oduševio me njihov koncept, a budući da sam dotad stan iznajmljivao dugoročno, odlučio sam probati kratkoročni najam. Vodila me mogućnost da zaradim više. Danas smo kolege i ja, vođeni idejom umrežavanja i pomaganja drugima, ponosni vlasnici mreže od 20 apartmana u centru Zagreba”, otkriva Bruno. “Znam da je pre četiri godine bilo 250 registrovanih apartmana na Airbnbu, a danas ih je 1700. Taj broj će još rasti. Najviše je gostiju od 25 do 50 godina, uglavnom iz zemalja engleskog govornog područja, ali dolaze i gosti iz Koreje, Španije, Indije... Vrlo šareno. Nisu jako zahtevni, ne traže luksuz, nego personalizaciju. A prednost u odnosu na dugoročni najam jeste, uz zaradu, to što je apartman održavan, uredno se čisti i uklanjaju se nedostaci”, kažu Bruno i Mislav, ističući kako nisu oni nikakva zlatna mladež, nego je reč o stanovima njihovih dedova, baka, roditelja...
(Jutarnji)
