"Hrvati sebe uvek vide daleko lošije nego što nas vide drugi narodi", tvrdi profesor Fakulteta političkih nauka i poznati PR stručnjak Božo Skoko, autor knjige “Kakvi su Hrvati?”
Dobre i loše strane hrvatskog naroda Skoko je opisao kroz svoje eseje u kojima je izneo i informacije o brojnim istraživanjima na tu temu.
“Čini se da smo nekada previše kritični prema sebi i da idemo iz krajnosti u krajnost. Imamo te neke komplekse koje smo nasledili, pa se onda svemu onome što dolazi van i iz Evrope klanjamo i to nam je super. Malo prema regionu znamo biti nadmoćni, ali inače nismo zadovoljni sobom. Uvek imamo nekakav alibi da smo mala zemlja, mali narod, ne možemo uticati na neke velike tokove”, pojašnjava Skoko za RTL dodajući da on voli da se poigra statstikom pa da kaže da u EU ima devet zemalja koje su manje od Hrvatske, a koje “drmaju Unijom”.
Navodi da Hrvate u Evropi vide kao zemlju koja ima lepo more i obalu, dobar turizam, ali da o drugim stvarima ne znaju ništa.
“Nešto malo znaju o kulturi. Međutim, ono što je pogubno po ostalim smo elementima prilično nepoznati. Niko ne zna šta radimo, proizvodimo, čime smo doprineli u nauci potpuna je nepoznanica”, kazao je Skoko dodajući da je hrvatski problem to što se ne koriste kreativne industrije kako bi ispričali priču o Hrvatima.
Na pitanje da li je istina da su Šveđani svoju decu plašili Hrvatima, Skoko odgovara: “U srednjem veku pa i kasnije, Hrvati su bili prepoznati u Evropi kao prilićno vešti ratnici, bili smo plaćenička vojska. Međutim, njihov kralj Gustav je važio za prilično moćnog heroja i stradao je u jednoj borbi u 32-godišnjem ratu. Hrvati su mu došli glave. Onda su majke plašile decu da će im ako budu loši doći Hrvati. Dugo godina nas je bio glas u Evropi da se samo znamo boriti. To je bila komparativna prednost jer smo bili na granici sa Turcima pa smo uneli nove veštine u evropsko ratovanje. Čini mi se da smo predugo bili graničari i da je vreme da ponudimo nešto drugo Evropi, a ne čuvamo samo granice.”
(Net.hr)
