Od novca od uspešnih reklamnih kampanja Jelčić je otišao da uživa u glavnom gradu Francuske.
"Niko od glumaca tada nije hteo da radi reklame. Ali ja sam imao poverenja u reditelja. Reklame je napisao i režirao Antun Vrdoljak. Snimili smo trinaest epizoda od pola minute, te reklame bile su bolje od svih sapunica koje se danas snimaju, Vrdoljak ih je zamislio prema humoru njegovog prijatelja, pokojnog Ranka Marinkovića", ispričao je Jelčić za Jutarnji.
On kaže da u pariz nije otišao da radi.
"Nisam lud. Radi se tamo gde ne valja, a gde valja, živi se. Kao inspiracija na to vreme nastao je moj drugi erotski roman ‘Sponzoruša u Parizu’, nakon što sam napisao ‘U traganju za izgubljenim Narcisom’. Ali nije lova od reklama mogla trajati onoliko koliko sam ja hteo da ostanem u Parizu. Trajala je izvesni broj meseci, a onda se trebalo snalaziti. Kao sponzoruš. Bolje reći sponzoruš, kao nešto guzato, mesnato, nego vulgarno reći - žigolo. Slobodan sam čovek… sa mnom možeš kako hoćeš, ali nećeš dokle hoćeš. Naravno da su se neke imućne gospođe brinule o meni, pa šta bi nače radile?! Dosadno im je. Muževi im zarađuju, u poslu su, odsutni. Tu je bolje ženi naći mladog Hercegovca nego ubiti se", otvoreno je ispričao hrvatski glumac.
(Jutarnji)
