Roman hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića "Ja, Josip Broz Tito", koga je likvidirala UDBA u Nemačkoj nudi uvid i u seksualni život jugoslovenske vrhuške, pre svega samog Tita. Đureković je bio u partizanima, a na lestvici se popeo do mesta direktora INA odakle je i prebegao u Nemačku kao emigrant.
Roman - za koji se autor kune da je istinit, pa bi zbog njega u Jugoslaviji dobio 10 godina tamnice, ako ne i smrtnu kaznu - počinje 1948. godine, u kojoj Tito doživljava presudno iskušenje karijere, sukob sa Staljinom, ali ga to ne sprečava da za večeru naruči “kavijar i pržene jegulje, dopremljene specijalno sa Skadarskog jezera”.
Aleksandar Ranković organizuje šverc cigareta u Nemačku, a od zarade se finansiraju jugoslovenske obaveštajne službe - ali novac se stavlja i u privatne džepove. Na početku romana, gde se tokovi svesti isprepleću sa autorovim opisima, navodi se kako je Tito od 1945. do 1948. spavao sa minimalno 20 žena, ali je trenutno do ludila zaljubljen u Tinku (operska diva, zlatokosa lepotica Zinka Kunc).
"Pa i ova moja domaćica Jovanka”, razmišlja Tito, “bolja je od bilo koje tri prethodne supruge. A tek Tinka? Prema Tinki se sve mogu sakriti. Osim toga, Tinka je svetska dama. Konačno, ja više ne moram da se ženim, ni bilo kojoj on njih nešto da obećavam. Bože, da sam se ženio sa svakom sa kojom sam spavao samo poslednje tri godine, do sad sam se trebao ženiti već 20 puta. Ili možda i više...Ko će sve to prebrojiti?”.
U jednoj od sledećih scena, sledi opis seksa Tita i Tinke. “‘Odmah se svlači’, reče joj (Tito) čim im se usne razdvojiše. ‘Još od sinoć sam se naoštrio dok sam te posmatrao na pozornici’. ‘Ali moramo da požurino’, uzvraća Tinka.
‘Danas mogu ostati do jutra sve dok ne budem morala poći na probu. Znaš, muž mi je jutro otišao na službeni put i neće ga biti nedelju dana’. ‘Odlično! Ali to ne znači da ne trebaš odmah da se svučeš’, navaljivao je i poče da joj otkopčava haljinu. ‘Najradije bih ti je pocepao, pa da u trenutku ostaneš gola’, doda u zanosu... ‘Naopako! Ako to učiniš, kako ću se vratiti kući gola... Skidaj se i ti’, rekla je zatim, i istovremeno zapevavši ariju iz Traviate, čijoj je premijeri Tito juče prisustvovao...”
Takvi opisi se smenjuju sa opisima političkih uslova. Tito je prikazan kao glavni ideolog masovnih masakara ratnih zarobljenika. “Pa, samo posle kapitulacije Nemačke pobili smo na granici sa Austrijom ili marševima smrti oko 200.000 ustaša i domobrana i 7.000 četnika. I najmanje 80.000 ustaša i domobrana potamanili smo potom po logorima tako što smo ih namerno zarazili dizenterijom i tifusom.... Od tih 1,7 miliona žrtava, na Hrvate otpada 800.000”. Treba uočiti da je Đureković preuzeo naduvane, službene jugoslovenske statistike broja ratnih žrtava (demograf Vladimir Žerjavić smatra da ih je bilo dvostruko manje, ali ih je režim uvećavao zbog ratne odštete koja je tražena od Nemaca).
Knjiga Titove saradnike prikazuje kao razuzdane seksualne rekordere, dok Edvarda Kardelja prikazuje kao aseksualnog knjiškog moljca. “‘Mislim’, reče Tito na sastanku, ‘da trebamo dati reč drugu Bevcu. Neću reći da je to samo zato što je on čitao i pripremao se dok smo mi pili, pjevali i jebavali, nego zato što mislim da je on u stvarima doktrine ipak najtemeljniji...’
Dok Kardelj čita knjige i proučava doktrinu, Tito i Ranković orgijaju. “Kad su se Tito i Ranković preveče vratili iz šetnje parkom, zatekli su kako se Ranković i Đilas zabavljaju sa celim krdom devojaka. Tito na brzinu oceni da ih ima oko četrnaestak. Bila je to baletna trupa iz Ljubljane koju su malo pre dopremili Rankovićevi ljudi specijalnim autobusom. Nakon plesa, Tito počinje zamišljati kakva bi koja bila u krevetu.
Zanimljivo je da Đureković dvojicu ključnih Titovih tajnih policajaca, Rankovića i Ivana Stevu Krajačića, prikazuje kao Titove svodnike. U jednoj epizodi romana Josip Broz Tito je u Zagrebu, na svečanom banketu na kojemu su, osim Krajačića, tada prvog obaveštajca Hrvatske, prisutni i prvaci KPH.
Osim tajnih političkih poslova, Krajačić je zadužen da Titu dobavlja atraktivne dame, pa neka glumica Sonja, iščekuje u ljubavnom krevetu dok politička družina pije. Istovremeno, Tito i Krajačić komentarišu upravo završeni lov na ustašku grupu “gvardijan” pod vodstvom Bože Kavrana.
U knjizi je, recimo, detaljno elaborirana navodna ljubavno politička veza Jovanke Broz i generala Đoke Jovanića, ratnog komandanta Šeste ličke divizije, koja je Tita spasila na Drvaru. Đureković u knjizi plasira tezu prema kojoj su Đoko i Jovanka (Đoku celo vreme naziva Đoka, što upućuje na zaključak da su mogući koautori ili autori knjige bili i iz Srbije) u ratu bili ljubavnici, a onda se Jovanić “zadovoljio” Jovanke pa ju je odbacio i uvalio Brozu. Tito za to saznaje kad su pustili snimak jednog prisluškivanog razgovora Aleksandra Rankovića.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
