Način postupanja je gotovo uvek isti, počinioci se noću se približe odabranom automobilu, u njega ubace neku zapaljivu tečnost, a nakon što požar bukne, nestanu pod okriljem mraka.
Vlasnici zapaljenih vozila potom zbrajaju štetu, a policija uglavnom tapka u mraku jer počinioci još nisu pronađeni.
U svetu organizovanog kriminala paljenje automobila je poruka, odnosno upozorenje, navodi Večernji list, i dodaje da je problem i u tome što vlasnici zapaljenih automobila nerado sarađuju sa policijom i većina onih kojima su automobili namerno zapaljeni tvrde da im niko nikada nije pretio.
U svakom slučaju paljenje vozila postalo je ozbiljan problem kako za građane tako i za policiju, a o tome svedoči i policijska statistika, navodi list.
Naime, prošle godine u Zagrebu su tako izgorela ukupno 64 vozila, pri čemu je u 22 slučaja utvrđeno da je reč o krivičnom delu, dok se za preostala 42 požara smatra da su prouzrokovana nekim tehničkim kvarom na vozilu.
Za policiju je poražavajuće da je od 22 namerno zapaljena vozila pronašla počinioce samo u jednom slučaju.
Godinu dana pre bilo je 15 namerno zapaljenih vozila, a počiniosi su pronađeni u dva slučaja, dok je još 51 vozilo izgorelo zbog tehničkog kvara.
Za vlasnike vozila u Zagrebu najgora je bila 2016. jer je te godine namerno zapaljeno 30 vozila, a počinioci su nađeni u svega tri slučaja.
Istovremeno je zbog tehničkog kvara izgorelo 39 vozila.
Kurir.rs / Tanjug
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
