Polan je, radeći za brojne medijske kuće, svojim fotografijama obeležio poslednje decenije.
Hrvoje Polan je pokrivao sve ratove i socijalne konflikte na prostoru bivše Jugoslavije, Albanije, Iraka, Gaze, Zapadne obale, a 2016. godine govorio je da dobija pretnje zbog fotografija koje je napravio u Kninu posle Oluje.
Pre dvadeset godina, neposredno nakon “Oluje”, radeći za Feral Tribune, s novinarkom Silvanom Srdoč otišao sam u Knin da napravim reportažu o stanju u "oslobođenom" gradu, govorio je tada Polan.
Ukrcali smo se u Splitu u voz koji je vlast besplatno organizovala za povratnike, kako su rekli, premda je bilo jasno da je situacija na terenu još daleko od sigurne (mine, zaostala eksplozivna sredstva, nepostojanje civilne vlasti…), pa nije bilo nikakvih realnih preduslova za vraćanje građana.
Kako bilo, krenuli smo. U vozu sam video gomilu ljudi s praznim torbama.
Razgovarajući s njima, nisam stekao utisak da se vraćaju kući. Siguran sam da je deo ljudi, naravno, želeo da ode i pogleda šta je ostalo od njihove imovine, ali najveći broj putnika zapravo je iskoristio besplatno organizovan prevoz da ode po nešto što nije njihovo, da uzme, ukrade tuđe stvari jer su Kninjani otišli iz grada u kojem su bili samo pripadnici Hrvatske vojske.
Čim smo došli, oni koji su se sramno predstavljali kao povratnici, počeli su da pune prazne torbe u obližnjoj kninskoj robnoj kući koja je na moje oči ispražnjena do poslednjeg artikla. Čak su i lutke iz izloga rastavili i odneli.
Grabež je bila pripremljena i masovna. Ti su “povratnici” jako dobro znali po što dolaze. Hrpe donesenih praznih torbi punile su se brzo i bezbrižno jer se ono malo nadležnih u uniformama samo cerekalo promatrajući tu nadrealnu situaciju.
“Ružne” i “lepe” teme
Napravio sam nekoliko snimaka suludih scena krađe, nakon čega me horda pljačkaša primetila s fotoaparatom, pa sam samo zahvaljujući iskustvu izbjegao linč i sačuvao živu glavu. Nakon toga, snimio sam više-manje klasične snimke razdraganih vojnika sa zastavama, panoramu Knina sa zastavom i vojnicima HV-a koji su pozirali i slavili. Usput sam primetio sveže grobove na groblju s puno novih oznaka NN, koje sam takođe fotografisao.
Nakon toga otišao sam u kninski UN-ov kamp gde mi je Alun Roberts, portparol UN-a, potvrdio ono što sam i video – da se u Kninu otvoreno pljačka, da se devastira imovina i diskriminiše nehrvatsko stanovništvo, o čemu postoje i pisani izveštaji.
U samom kampu bilo je smešteno sedamstota srpskih izbeglica koje su bile u vrlo lošem stanju, posebno mala deca, starci i žene, koji su boravili u zaista nehumanim uslovima u skučenim prostorima kampa. Budući da sam fotoreporter koji ne prati samo “lepše” teme, snimio sam i te jadne ljude i dobio uistinu potresne fotografije. Osim ponekog stranog medija, nisam primetio nikog drugog. Britanski televizijski novinari, tek pristigli u UN-ov kamp, u šoku su pričali kako su bili pritvoreni zbog “nedopuštenog” snimanja kuća u plamenu.
Nakon objave mojih fotografija, pogotovo snimaka krađe iz robne kuće, uz izvrstan tekst Silvane Srdoč, našu redakciju morala je da čuva specijalna policija.
Svi su znali za razmere pljačke, ali niko nije želeo da govori o tome. Bilo je lakše zabiti glavu u pesak, s intencijom da tamo ostanu zauvek.
Kurir.rs/ radiogornjigrad
Foto: Printscreen/ Youtube
NE PROPUSTITE
