Najnovije vesti

HRVATSKA GASTARBAJTERKA SE RAZOČARALA U NEMAČKU: Očajna je htela da se vrati, ali jedan slučajan susret je promenio sve!
Foto: Facebook/Amidžić Karolina

iskustvi rada preko grane

HRVATSKA GASTARBAJTERKA SE RAZOČARALA U NEMAČKU: Očajna je htela da se vrati, ali jedan slučajan susret je promenio sve!

Hrvatska

Sve teža situacija u zemlji i u regionu nagoni veliki broj mladih ljudi da ostavi svoje domove i da bolju sreću potraži u zemljama Zapadne Evrope, poput Nemačke i Austrije. I dok neki misle da u zemljama Evropske unije teku med i mleko, pojedini ljudi koji su se lepo snašli "preko granice" kažu da nije baš sve tako sjajno.

Karolina Amidžić (20) iz Slavonije je samo još jedna u nizu osoba koji su svoju rodnu zemlju i grad zamenili nekim od gradova u Nemačkoj, a svoje iskustvo i kakav je osećaj živeti i raditi u stranoj zemlji, ispričala je u intervjuu za Večernji list.

 

"To ti je moja nemačka Slavonija, svaki dan u nju gledam sa svog prozora- rekla je početku ova žiteljka nemačkog grada Bretena, gradića u blizini Štutgarta koja je zaposlena u jednom od domova gde se neguju stara i nemoćna lica. Mesto u kojem živi opisala je kao mesto gde se nemački jezik prepliće sa jezicima svih država nastalih raspadom nekadašnje, one velike Jugoslavije. Karolina je svoje rodne mesto, Orahovci, napustila sa 18 godina, kao svršeni trgovac, ali je, kako kaže radila i za vreme, a i nakon školovanja.

"Školske knjige kod nas nisu besplatne i ja sam shvatila da danas-sutra, kad budem imala dete, teško da bih mu od plate koju u Slavoniji zaradim mogla da kupim udžbenike. O školskim izletima i ekskurzijama da i ne govorim. A gde je sve ostalo? I zato sam otišla", obrazlaže Karolina svoj postupak, dodajući da po dolasku u Nemačku nije znala ni reč nemačkog jezika.

 

Prva godina joj je bila izuzetno teška, štpo zbog čestog menjanja poslova, što zbog kolektivnih smeštaja.

 

"Ko god kaže da u Nemačkoj teku med i mleko, taj nema pojma. Na kraju te prve godine, pala sam u depresiju i već sam htela da odustanem i da se vratim kući. Međutim, jedan slučajni susret u trgovini u kojoj sam se rasplakala jer sam zaboravila pin na kartici sve je promenio. Već gotovo godinu dana radim kao negovateljica u domu za stare, više nisam u kolektivnom smeštaju jer sam našla svoj, a i nemački sam potpuno svladala. Imam normalno radno vreme, prekovremeni sati su plaćeni, za smeštaj potrošim trećinu plaće, a ostatak mi je i više nego dovoljan za normalan život i u ničemu ne oskudevam. Međutim i dalje patim za svojom Slavonijom i vratila bih se svojoj kući isti tren kad bih imala platu makar upola manju nego što je ovde imam. I ne mislim samo ja tako, svi mi ovde patimo za svojim krajem", govori Karolina dok u kofer koji nosi u Nemačku pakuje sve one ukuse i mirise koji dom čine jedinstvenom stvari na svetu i u životu.

 

Kurir.rs/Tanjug

Foto: Facebook

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...