Potpredsednica socijalističke vlade najavila je da će ostaci biti premešteni u najkraćem roku dok je advokat Frankove porodice, koja se protiv premeštanju, poručio kako će pravdu tražiti na evropskom sudu za ljudska prava u Strasburu.
Vlada premijera Pedra Sančeza je, po dolasku na vlast pre 14 meseci, pokrenula ekshumaciju Frankovih ostataka tvrdeći da oni ne smeju da ostanu u mauzoleju finansiranom javnim novcem i da to mesto služi za odavanje počasti diktatoru, a trebalo bi biti mesto pijeteta žrtvama obe strane tokom španskog građanskog rata..
Iako se to čini kao lokalna španska stvar, pitanje je što će se sada dogoditi s poslednjim počivalištima dvojice zloglasnih Hrvata. Ante Pavelić takođe je u Madridu, a Vjekoslav Maks Luburić sahranjen je u Karkahentu.
Njihove privatne grobnice nisu u mauzolejima već na gradskim grobljima zajedno s desetinama drugih grobova lokalnog stanovništva. Vlast je pokrenula je inicijativu o premeštanju grobnice u junu prošle godine, kad su na vlast u Španjolskoj došli socijalisti, najavivši premeštanje Frankovih posmrtnih ostataka.
Španski zakon o istorijskom sećanju, koji se odnosi na Španski građanski rat i režim nakon njega, promenjen je u septembru s ciljem premeštanja Frankovih ostataka. Promene se ne odnosi na druge osobe sahranjene u Španjiji koje nisu učestvovale u građanskom ratu.
Zato su vlasti sve pokušale da se dogovore sa Luburićevom porodicom, ali i putem hrvatskog diplomatskog predstavništva u Madridu. Slali su pisma na sve moguće adrese, a redom su dobijali neodređene odgovore.
Luburićev sin, Vjekoslav Hernaiz Luburić, odbio je premeštanje grobnice njegovog oca. Do sada je potencijalno premeštanje groba bilo u sferi razmatranja i lokalnih napora, da bi se sada sve ozbiljnije postavljalo pitanje hoće li u nekoj skorijoj budućnosti i Karkahent imati pravno uporište za izmeštanje groba krvnika iz Jasenovca.
Pavelić i Luburić rođeni su u BiH, Pavelić kod Konjica, a Luburić kod Ljubuškog, a razlog zbog kog bi se njihovi grobovi preselili su taj što su postali mesto hodočašća ekstremnih desničara, što je takođe pitanje kojim se bavi novi španjolski zakon. Nakon što je 1945. pobegao iz Hrvatske, Pavelić je spas potražio u Argentini, ali nakon neuspelog atentata na njega 1957. godine u Buenos Airesu, kada ga je pokušao da ubije srpski emigrant Blagoje Jovović, Pavelić se preselio u Španiju jer je imao dobre odnose sa Frankovim režimom. Tamo je umro 1959. godine, u 70. godini života.
Luburić se takođe preselio u Španiju 1949. godine. Živeo je u Valenciji gde je vodio štampariju u kojoj je izdavao proustaške časopise. Agenti Udbe infiltrirali su se u štampariju i ubili ga 1969. godine.
Kurir.rs/24 sata.hr
Foto: Wikimedia Commons/Strakhov
NE PROPUSTITE
