U fokusu afere s koronavirusom kada mnoge zemlje zatvaraju granice u vezi s izvozom hrane, Hrvatska je ponovo osuđena na uvoz povrća i voća, kojih u velikoj meri nema.
Svakom kupcu koji nema iskustva treba da bude jasno da u aprilu na našim poljima (osim u Dalmaciji) nema osnovnih sastojaka za dobar ručak.
Šargarepa, peršun, kora, celer i luk tek su počeli da rastu na poljima i to kupuju trgovci iz uvezenog povrća. Uglavnom iz Italije, Austrije i Španije, zemalja u kojima u šoping centrima kupujemo upakovane salate, tikvice, praziluk, patlidžane ili brokoli, što je na zagrebačkoj Zelenoj pijaci probilo granicu od 30 kuna po kilogramu.
Potrošači koji plaćaju podsticaje poljoprivrednicima od poreza sve su glasniji zašto nemamo svoje proizvode i treba da potraže lupe. Kolika je samodovoljnost naših proizvoda. Novi podaci kažu da nije sve tako sivo.
Prema dostupnim podacima za 2018. godinu, Hrvatska je samostalna u proizvodnji žitarica za gotovo sve kulture. Ukupna proizvodnja pšenice (143,18 odsto), kukuruza (140,08 odsto), ječma (113,26 odsto), ovsa (108,91 odsto), tritikale (103,04 odsto). Samo raž i sirek ističu se sa nivoom samodostatnosti od 66,94 odsto, a mi ga ne proizvodimo dovoljno da udovoljimo svojim potrebama.
U poređenju sa 2013. godinom, samodovoljnost grupe proizvoda od žitarica povećala se sa 112 odsto na 136.75 odsto.
Što se tiče proizvodnje uljanih sjemenki, samodovoljnost u 2018. godini bila je za soju (570,80 odsto), suncokret (170,51 odsto), uljanu repicu (294,26 odsto), dok su ostale uljarice na ukupnom nivou od 68 odsto. U odnosu na 2013. godinu, samodovoljnost u EU povećana je sa 215 na 308 odsto.
Samodovoljnost uljane repice je najveća (555 odsto), maslinovog ulja (52,97 odsto), a najmanje smo dovoljni u proizvodnji sojinog ulja (37,41 odsto). U odnosu na 2013. godinu, samodovoljnost grupe naftnih proizvoda porasla je sa 28 odsto na 71 odsto.
Proizvodnja voća u 2018. godini nije mogla zadovoljiti naše potrebe za većinu kultura. Dok smo u proizvodnji mandarina (102,60 odsto) i trešanja i višnja (128,43 odsto) bili samodovoljni, u proizvodnji ostalih useva zaostajemo. Dok proizvodnja jabuka gotovo zadovoljava naše potrebe (92,03 odsto), najmanja samodovoljnost primećena je za breskve i nektarine (22,47 odsto), stono grožđe (25,66 odsto) i limun (2,17 odsto).
U poređenju sa 2013. godinom, samodovoljnost grupe proizvoda smanjena je sa 63 odsto na 48 odsto.
Ukupna samodovoljnost povrća je oko 60 odsto poslednjih godina, ali nijedna kultura nema dovoljno proizvodnje da zadovolji naše sopstvene potrebe.
Najviše se proizvodi kupus (90,12 odsto), lubenica i dinja (77,15 odsto) i sveži paradajz (71 odsto), a najmanje su karfiol i brokoli (37,54 odsto) i šargarepa (37,50 odsto). Samodovoljnost ove grupe proizvoda se smanjila sa otprilike 65 odsto na 60 odsto od 2013.
Samodostatnost u proizvodnji mesa u 2018. godini bila je na nivou od 70,64 odsto, što je smanjenje od 1 odsto u odnosu na 2013. godinu.
Proizvodnjom jaja u 2018. godini zadovoljavamo 83 odsto sopstvenih potreba, što je pad od skoro 5 odsto u odnosu na 2013. godinu.
U proizvodnji sirovog mleka i mlečnih proizvoda u 2018. godini zabeležili smo nivo samodovoljnosti (69,82 odsto), što je smanjenje za oko 5 odsto. Proizvodnja vina ostala je 73 odsto u 2013. godini, dok je proizvodnja šećera smanjena sa 98 odsto na 80 odsto, a med sa 99 odsto na 84 odsto.
Kurir.rs/novac.hr Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
